Sunce - naš prirodni iscelitelj

sunce

Osećate li se nakon zime umorno i bezvoljno? Imate li česte depresije, nesanice i manjak energije? Uzrok bi se mogao kriti i u nedostatku sunca

Naše psihofizičko zdravlje umnogome zavisi od sunčevih zraka, a za vreme sumornih zimskih dana taj problem postaje znatno izraženiji. Iz tog razloga, zapaženo je da žitelji zemalja s malo sunčanih dana češće pate od depresije, nesanice i ostalih tegoba povezanih s nedostatkom sunca.

Na sunce se od davnina gledalo kao na najvećeg čovekovog prijatelja, ali drevna mudrost nažalost je zaboravljena. Danas ne samo zimi, već tokom cele godine, većinom boravimo u zatvorenom prostoru zbog posla i brojnih obaveza koje proizlaze iz savremenog načina života. Tako se lišavamo mnogih blagodati koje nam nudi sunce – naš prirodni iscelitelj. Ako tome dodamo i učestala upozorenja o štetnosti sunčevih zraka, stvari se znatno pogoršavaju.

Vaše zdravlje zavisi od sunca

Sunce nam pruža dragoceni vitamin D, koji je povezan s mnogim životno važnim procesima u organizmu.

Izbegavajući izlaganje suncu, ljudi danas obolevaju od brojnih bolesti povezanih s nedostatkom vitamina D, poput:

  • visokog krvnog pritiska
  • raka dojke, prostate i debelog creva
  • bolesti kostiju i zuba
  • slabosti mišića
  • gojaznosti
  • multiple skleroze
  • depresije
  • pada imuniteta itd...

Naime, odnedavno je poznato da naš imunološki sistem ne može da se aktivira bez vitamina D. Osim što jača odbrambenu sposobnost tela, vitamin D reguliše rast ćelija i hormonalnu ravnotežu. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, žitaricama i kvascu, ali ti izvori su nedovoljni. Tako da primarni izvor D vitamina nije ishrana, nego izlaganje tela sunčevim zrakama.

Sva energija stiže od sunca

Albert Sent-Giorgi, Nobelovac zaslužan za otkriće C vitamina, tvrdio je da "sva energija koju prikupljamo u telu stiže od sunca". Naime, biljke kroz proces fotosinteze upijaju sunčevu energiju i tako se životinje i ljudi takođe njome posredno hrane.

Dr Zejn Kime, autor knjige "Sunčevo svetlo", između ostalog istakao je uticaj sunčeve svetlosti na snižavanje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi. Takođe, Kime tvrdi da izlaganje suncu smanjuje srčane i disajne problem, povećava izdržljivost i jača otpornost na infekcije.

Džon Ot, koji je na temelju opsežnih istraživanja vezanih za uticaj sunčeve svetlosti na biljke, životinje i ljude, proglašen počasnim doktorom nauke Univerziteta u Čikagu, ustanovio je da organizmi izloženi neprirodnoj svetlosti ne funkcionišu kako treba, što se na kraju loše odražava na njihovo zdravlje i životni vek. Na primer, otkrio je da miševi izloženi neprirodnoj svetlosti žive dvostruko kraće od miševa izloženih sunčevoj svjetlosti. Takođe, u višemesečnom eksperimentu vršenom u školskim učionicama, ustanovio je da su deca koja borave pod nezdravom veštačkom rasvetom znatno nemirnija i da imaju poteškoća s pamćenjem i koncentracijom.

Sunce je izvor dobrog raspoloženja

Sunčeva svetlost usko je vezana za naš biološki ritam i raspoloženje. Uzmemo li u obzir da stres i depresija pripadaju nekima od najvećih pošasti današnjice, taj segment nipošto nije zanemariv.

Ljudski organizam pravilno funkcioniše jedino ako živimo u skladu s prirodnim ritmom izmene dana i noći. Svetlost, koju danju primamo preko očiju, stimulira epifizu koja luči serotonin - hormon odgovaran za pozitivno raspoloženje, staloženost i koncentraciju.

Tokom noći ili pri smanjenom svetlu, epifiza počinje da luči hormon melatonin, koji je zaslužen za kvalitetan san tokom noći. Drugim rečima, dnevna svetlost, posebno sunčeva, odgovorna je za naše mentalno zdravlje i psihičku ravnotežu više nego što bismo to mogli i pomisliti.

Oprez: sunčane naočale i kreme za sunčanje

Dr Liberman, u svojoj knjizi "Svetlost – lek budućnosti", navodi da prema izveštaju FDA, četrnaest od sedamnaest losiona za sunčanje sadrži supstancu PABA, koja se koristi za blokadu UV zračenja, a pri izlaganju tela suncu može biti kancerogena. Iz navedenog, realno je zaključiti da nam preparati za zaštitu od sunca više štete nego koriste.

Ne samo što se odbranom od UV zračenja lišavamo dobrobiti sunčevih zraka, nego usto ugrožavamo vlastito zdravlje. Osim preko kože, naš organizam sunčeve zrake prima i preko očiju. Nošenje sunčanih naočara, osim što dodatno ograničava pozitivan uticaj UV zračenja, neretko i šteti.

Naime, pri njihovom nošenju zenice se automatski šire, i ako naočare ne poseduju odgovarajuću zaštitu, vid može biti oštećen velikom količinom zračenja koja će neometano prodreti u oči. Nošenje naočara za sunce većinom je nepotrebno, jer se naše zenice automatski sužavaju i tako se na prirodan način čuvaju od oštećenja izazvanih jakim sunčevim svetlom i UV zračenjem.

Dobrobiti sunčevog svetla su nemerljive, ali naravno, kao i u svemu ostalom, ne valja preterivati ni u izlaganju tela suncu. UV zračenje štetno je jedino ako je prekomerno. Nažalost, u novije vreme, strah od izlaganja suncu poprima razmere sveopšte paranoje. Vreme je da ispravimo tu grešku i vratimo sunce u svoj život.

Iskoristite sunčane dane koje uskoro dolaze i boravite na suncu barem 15-20 minuta dnevno, da bi telu osigurali dovoljno vitamina D, i u skladu s tim, optimalno zdravlje.

Autor: Silvija Čolić - b92.net-692226