Priča o Bišru Bosonogom

Rodio se bogat a umro je go i bos

barefoot

Bio jednom jedan bogati čovjek koji je puno radio, puno štedio i puno imao - pa je sav svoj život podredio svom imanju. Imao je sina koji je mrzio očevo imanje jer je otac više vremena posvećivao svojim dukatima nego svome djetetu. Sin je toliko mrzio očevo bogatstvo da je, od muke a u inat ocu, uvijek hodao bos - zato su ga zvali Bišr Bosonogi. Toliko je mrzio očevo imanje da ga je cijelog spiskao i skrčmio čim je ovaj umro: - "Gledati u škrtog čovjeka, kvari ljudsko srce" - govorio bi ljutiti Bišr.

Toliko je u mladosti bančio da je počeo viđati utvare. Jednu noć se vraćao kući pijan, pa je zalutao i naišao pored nekakvog groblja. Bio je toliko pijan da je vidio mrtvace kako ustaju iz grobova pa se okupljaju i učini mu se kao da između sebe nešto dijele. Bio je toliko pijan da se nage preko ograde pa upita one utvare: - "Hej, šta to dijelite?"... Jednom je Bišr pijan lutao ulicama pa naiđe na komad papira na kome je bila napisana riječ Allah. Toliko je bio pijan da je osjetio nekakvo poštovanje prema tom papiru. Bišr uze taj papir, očisti ga, namiriše parfemom pa ga postavi na oltar u svojoj kući.

Tu noć, jednom šejhu u selu, u snu bi rečeno:

- "Idi Bišru Hafiju i reci mu: 'Namirisao si Moje ime, pa ćemo Mi tebe učiniti mirisnim. Uzvisio si Moje ime, pa ćemo Mi tebe uzvisiti. Očistio si Moje ime, pa ćemo Mi tebe očistiti. Bićeš očišćen zbog poštovanja koje si pokazao prema Mom imenu'".

Taj čovjek je pijanac i nevaljalac - reče šejh samom sebi - ovaj san sigurno nije istinit! Odmahne rukom šejh, prevrne se na drugu stranu pa opet zaspe. U snu mu ponovo bi rečeno isto. On opet zaspe i opet usni isti san. Ujutro šejh ipak ode potražiti Bišra. Bišr je, kao i obično, u nekoj mejhani pio vino. Šejh dođe ispred mejhane pa reče jednom čovjeku koji je krenuo unutra: - "Uđi unutra, zovni Bi­šra i reci mu da imam poruku za nj!" Bišr izađe iz mejhane, pa kad vidje šejha upita:
- Od koga mi donosiš poruku?

- Od Boga! - odgovori šejh.

- Od Boga? Grdi li me zbog nečeg? - upita Bišr.

- Ne, vallahi - reče šejh.

- Sačekaj me tu! - reče Bišr - Moram reći nešto svojim drugovima.

Kad je tada izašao iz kafane - nikada više u nju nije ušao. Postao je vjernik i predao se ibadetu. Ostatak svog života posvetio je izučavanju islama pa je uskoro postao jedan od najpoznatijih sufija: Bishr ibn Hareth Ebu Nasr al-Hafi (Merv, 767 - Bagdad, 841) - Bišr Bosonogi - islamski svetac (wali) i učenjak - sh.wikipedia.org

Iako je bio pijanica, postao je islamski svetac. Iako je volio ljude, poštovao ih i savjetovao, volio je da ih često izruži i naljuti. Tako mu jedan dan dođe neki vjernik pa mu veli: - "Imam dvije hiljade, halalom stečenih, dirhema i namjeravam otići na hadž u Meku!" - a Bišr mu reče: - "Tvoj će hadž biti uzaludan! Ako zaista tražiš Božije za­dovoljstvo - daj taj novac sirotinji, siročadi i ljudima s mno­go djece - obradovaćeš njihova srca, a to ti je bolje nego da stotinu puta odeš na hadž".

Kad bi ga pitali vjernici kako da budu još bolji vjernici, Bišr bi im govorio: - "Putujte svijetom! Voda koja teče je prijatna, a ona koja stoji pretvori se u ustajalu baru".

"Želja da budeš poznat među ljudima znak je ljubavi prema ovom svijetu" - govorio bi Bišr - "Nikad nisam sjeo s nekim, a da, pošto smo se rastali, nisam bio siguran da bi za obojicu bilo bolje da se nismo niti sastajali".

Kad je bio pred smrt, u Bagdadu 841. godine, dođe Bišru neki čo­vjek i požali se na svoje siromaštvo. Bišr skide košulju sa sebe i dade je tom čovjeku. Rodio se bogat - a umro je go i bos.

izvor: dzemat-oberhausen.de-310

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *