Saradnici DB Srbije likvidirali čak 130 političara

Saradnici DB Srbije likvidirali čak 130 političara

Nemačka i Austrija traže da Srbija otvori arhiv o zločinima saradnika Državne bezbednosti Srbije

Srbija leži na masovnim grobnicama - o tome se malo zna i još manje govori

Radomir Marković, bivši šef DB
Radomir Marković, bivši šef DB

• Dokle god naša deca budu igrala fudbal na masovnim grobnicama - Srbiji neće ići na dobro

• Nemačka i Austrija traže da Srbija otvori dokumenta koja će otkriti istinu o zločinima saradnika Državne bezbednosti. Dokazano je da su Britanci odobrili Brozu likvidaciju srpskih nacionalnih snaga

Objavljeno: 13. okt 2014 | Marko Lopušina

U Srbiji i Crnoj Gori danas žive trojica bivših likvidatora Državne bezbednosti. Poznati su javnosti kao vođe srpskog podzemlja, tvrdi Bože Vukušić, autor knjiga o tajnim likvidacijama političkih emigranata.

Komentarišući inicijativu za otvaranje policijskih dosijea u Srbiji, profesor krivično-procesnog prava Momčilo Grubač kaže da je to jedan od načina kolektivnog i pojedinačnog suočavanja sa prošlošću.

Uvid u tajne policijske dosijee neophodan je da bi se rasvetlili zločini učinjeni za vreme totalitarne vlasti i ustanovila odgovornost pojedinaca, budući da se to krivičnim postupcima iz mnogobrojnih i raznovrsnih razloga ne može postići.

Na taj način žrtve nekažnjenih zločina iz prošlosti konačno bi stekle neku vrstu moralnog obeštećenja i rehabilitaciju.

Otvaranje policijskih dosijea ima ogroman značaj i za afirmaciju, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava - kaže profesor Grubač i dodaje da je to i mera bez koje nema reforme policijskih službi, niti demokratske civilne kontrole nad radom policije.

Čini se, međutim, da pojedine policijske strukture već deceniju i po sprečavaju otvaranje dosijea. Naime, i Broz i Milošević su imali svoje državne ubice, likvidatore iz redova državne bezbednosti, koji su ubijali pripadnike nacionalnih snaga, jugoslovenske emigrante po svetu i domaće neprijatelje po Jugoslaviji i Srbiji.

Dokazano je da su Britanci odobrili Titu likvidaciju srpskih nacionalnih snaga. Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić su bili zaduženi za smaknuća u Kočevskom rogu, dok su Mitja Ribičič i Milka Planinc lično učestvovali u ubijanju odbeglih pripadnika nacionalnih snaga u Blajburgu 1945. godine - tvrdi Bože Vukušić iz Zagreba, koji se bavi izučavanjem krvavih tajni sakrivenih u dosijeima tajnih policija bivše Jugoslavije.

NEDIĆ JE UBIJEN

Milion ljudi nema podatke gde su im najbliži. Ne samo da nemaju podatke, nego je zabranjeno da se o tome priča. Ni danas se ne zna naredbodavac ubistva srpskog premijera, a ni grob generala Milana Nedića, koga je narod zvao "srpska majka" - kaže njegov praunuk Aleksandar Nedić.

On navodi da je Josip Broz naredio da se omogući upad hrvatskih nacionalista na Radušu 1972. godine, a potom i njihovu likvidaciju, da bi ojačao svoju vlast:

Titovi naslednici su za egzekucije nad emigrantima krajem prošlog veka počeli da koriste ljude iz podzemlja. Brozov sledbenik Stane Dolanc je, kao ministar policije, odobrio likvidacije desetine emigranata u inostranstvu.

Parapolicija

Božo Vukušić
Božo Vukušić

Vukušić u svojim knjigama pominje identitet likvidatora u ime Titove države - Bogoja Panajotovića, Vinka Sindičića, Iliju Stanića, Željka Ražnatovića, Veska Vukotića i dvadesetak drugih. Kaže i da je Milošević kao likvidatore koristio članove agenture, parapolicije i mafije, koji su izrasli u "zemunski klan". Državni likvidatori su ubili Ivana Stambolića, Dadu Vujasinović i Zorana Đinđića.

U novije vreme dogodila su se ubistva novinara Slavka Ćuruvije, sudije Nebojše Simeunovića i drugi državni zločini, za koje su osumnjičeni saradnici tajne službe.

U zatvoru se zbog počinjenih zločina nalaze bivši šef tajne policije Rade Marković, pukovnik policije Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i ostali uhapšeni članovi JSO i "zemunskog klana".

U Srbiji i Crnoj Gori danas žive trojica bivših likvidatora državne bezbednosti, jer je srpska tajna policija ostale, njih desetoricu, likvidirala. Ti ljudi su javnosti bili poznati kao vođe paravojnih snaga ili "kumovi" srpskog podzemlja devedesetih godina - tvrdi Vukušić.

Jugoslovenska državna mafija

Služba državne bezbednosti je stvarala jugoslovensku državnu mafiju, policija je podržavala i radila sa njom. Mafija je koristila državnu policijsku zaštitu da bi slobodno funkcionisala na prostorima čitave SFRJ. Ta mafija je prvo stvorena u inostranstvu, da bi ubijala i pljačkala jugoslovensku emigraciju.

Kada je počeo raspad Jugoslavije i mafija se podelila i "vratila" svojim republikama, odnosno državama i radila za nove vlasti. Tokom rata u SFRJ tajna policija je obučavala i vodila mafiju kao parapoliciju, ali je i koristila za unutrašnje političke obračune u BiH, Hrvatskoj i Srbiji.

POLICIJSKA DROGA

Krajem šezdesetih godina, prema nekim svedočenjima, Služba državne bezbednosti Srbije počela je da razvija državni šverc narkoticima i da u ovaj tajni posao uvodi kosmetske Albance, koji su u Turskoj imali rodbinu. Oni su mogli lako, sigurno i jeftino da dođu do heroina.

U to vreme smatralo se da je narkomanija bolest zapada i da srpska tajna policija može da se bavi švercom droga bez posledica po našu omladinu.

Heroin je kupovan u Turskoj za 10.000 maraka za kilogram, krijumčaren u Nemačku, gde je prodavan za 100.000 maraka. Profit je odlazio opet u Specijalni fond SDB, a albanski kuriri su plaćani za svoj posao, s tim da su imali pravo da rade i za sebe.

To pravo Albanci su uspeli da pretvore u svoj biznis i postanu jedan od najjačih narko-klanova u svetu.

Tokom sedam decenija državnog terora u vreme Broza i Miloševića, u atentatima likvidirano je 128 političkih ličnosti u emigraciji i otadžbini. Međutim, o naredbodavcima i izvršiocima tih ubistava se ćuti.

Zato će otvaranje tajnih dosijea pokrenuti pitanje: ko su bile ubice u ime države sa prostora bivše Jugoslavije i sadašnje Srbije.

Koliko su i koje ljude likvidirale državne ubice UDB i SDB? Može li se na osnovu tajnih dokumenata i dosijea tim državnim egzekutorima suditi - pita se Bože Vukušić, koji upozorava da će Nemačka posle izručenja Josipa Perkovića, šefa hrvatske SDB zbog ubistva Stjepana Đurekovića, tražiti odgovorne za ovu likvidaciju u Minhenu i među srpskim tajnim službama.

Pitanje je da li u arhivu UDB i SDB postoje tajni dokumenti o dogovorima Vilija Branta i Džimija Kartera, predsednika Nemačke i SAD sa Titom oko omogućavanja ubistava srpskih političkih emigranata u tim zemljama. Pozitivni odgovor se može naslutiti iz činjenice da američki FBI i danas skriva dosije o likvidaciji vođe srpskih emigranata Dragiše Kašikovića 1977. godine u Čikagu.

Sa njim je ubijena i devetogodišnja devojčica Ivanka Milošević, jer je prepoznala ubice.

Pritisci iz EU

I pokrajinski parlament Koruške u Austriji je, poput Nemačke, krajem prošle godine većinom glasova odlučio da formira ekspertsku Komisiju za istraživanje partizanskih zločina i delovanja UDBe od 1945. do 1990, kao i njenih ostataka od raspada Jugoslavije do današnjih dana.

Kako je to objasnio Gernot Darman iz Slobodarske stranke Koruške, neophodno je da se otkrije istina "partizanskog užasa i delovanja jugoslavenskih i srpskih tajnih službi u Austriji".

Slične zahteve imaju i Nemačka, Poljska, SAD i EU, koje traže od Srbije da otvori tajna dosijea i pokaže koga je sve služba državne bezbednosti ubijala u inostranstvu i kod kuće. Na listi traženih ubica i poternica, koje je raspisala Hrvatska, nalaze se šefovi UDBe, SDB Jugoslavije i RDB Srbije, od 1946. godine do danas.

Milan Nedić
Milan Nedić

Koje zločine su počinili pripadnici DB i njihovi saradnici, vidi se i sa liste 136 žrtava jugoslovenske i srpske tajne policije, koje su od rata do početka 21. veka likvidirane u klasičnim atentatima, sačekušama ili u smrtonosnim kidnapovanjima.

Prve žrtve su bili Ivo Protulipac, 1946. godine u Italiji, Nikola Kalabić, četnički komandant iste godine u Srbiji, kao i Milan Nedić, predsednik srpske Vlade. Na listi su i Jakov Arsović (ubijen 1947. u Srbiji), potom Ilija Abramović, Andrija Hebrang, Dinka Domančinović...

Najviše hrvatskih nacionalista je likvidirano u Nemačkoj, i to 1967. godine - Marijan Šimundić, Joze Jelić, Mile Jelić, Petar Tominac, Vlade Murat i Anđelko Pernar. Godinu dana kasnije ubijeni su i Hrvoje Ursa, Đuro Kokić, Mile Rukavina, Krešimir Tolj i Vid Maričić.

U Italiji su likvidirani Ante Znaor, Josip Krtalić, u Francuskoj 1968. godine Neđeljko Mrkonjić, a u Australiji Pero Čović. Naredne godine ubijani su i srpski nacionalisti Ratko Obradović i Mirko Čurić u Nemačkoj, Sava Čubrilović u Švedskoj...

Sredinom sedamdesetih godina SDB Jugoslavije je izvela 12 ubistava, kada su likvidirani Ilija Vučić i Ivica Miošević u Nemačkoj, Nikola Martinović u Austriji, srpski četnici Bora Blagojević i Petar Valić u Belgiji, zatim Matko Bradarić u Belgiji i Vinko Eljuga u Danskoj...

ISTINA O JEZDI I DAFINI

U dosijeima DB bi trebalo da se nađu i odgovori na pitanje da li su piramidne banke "Jugoskandik" i "Dafiment" bile tajni projekat ove policije za prevaru naroda i da li su vlasnici banaka Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović bili saradnici tajne službe.

U tajnim arhivima može se potražiti i odgovor na pitanje da li je RDB Srbije organizovao ilegalno iznošenje deviza na Kipar i ko se na kraju domogao 15 milijardi srpskog novca.

DRŽAVNA TRGOVINA

U dosijeima bi mogla da bude i potvrda priča da je Ratko Dražović, pokojni direktor "General-eksporta" i "Avala filma" kao udbaš, na nagovor Slobodana Penezića Krcuna početkom šezdesetih godina organizovao šverc cigareta i droge, a zatim i otkup deviza i nakita na crno. Dražović se bavio i otkupom umetnina, koje je preko svojih ljudi preprodavao po Amsterdamu.

UDBA je potom od svojih saradnika i agenata u Evropi stvorila čitavu mrežu lažnih biznismena sa firmama po Italiji, Austriji i Nemačkoj, koji su trgovali isključivo sa Jugoslavijom. Jedan od njih je bio i čuveni Bata Todorović, kojeg je Tito poslao na robiju.

Tako su stvarane prve devizne rezerve koje su odlazile u Specijalni fond NBJ za finansiranje rada policije i tajne službe Jugoslavije.

NEUSPELI ATENTATI NA PAVELIĆA I TUĐMANA

Ante Pavelić
Ante Pavelić

Na početku novog milenijuma u atentatima su stradali Željko Ražnatović, Dragan Garić, Milenko Mandić, Ivan Stambolić, Nebojša Simeunović, Boško Buha, Dalibor Mateović, Vojislav Jekić, svi u Beogradu - i Ivo Pukanić 2008. godine u Zagrebu.

Od kraja Drugog svetskog rata izvedeno je 28 neuspelih atentata u kojima su na nišanu ubica tajne službe bili Ante Pavelić, 1957. godine u Argentini; Branko Jelić, 1957. godine u Nemačkoj i potom 1970. i 1971. godine, Vlado Dapčević, 1973. godine u Holandiji; Luka Kraljević, 1982. i 1983. godine u Nemačkoj; Franjo Tuđman, 1990. godine u Hrvatskoj; Vuk Drašković, 1999. godine u Srbiji; i Dušan Mihajlović, 2001. godine u Srbiji.

MASOVNE GROBNICE

Franjo Tuđman i Slobodan Milošević
Franjo Tuđman i Slobodan Milošević

Srbija leži na masovnim grobnicama, a o tome se malo zna i još manje govori.

Pretpostavlja se da se masovne grobnice pobijenih Srba, čije je istraživanje obustavljeno zbog nedostatka para, nalaze ispod stadiona Partizana i Obilića, ali i u Zemunu.

Akademik Dušan Kovačević je proletos na promociji knjige "Ravna gora", autora Radoša Bajića, pokrenuo ovu temu rekavši da "dokle god naša deca budu igrala fudbal na masovnim grobnicama - Srbiji neće ići na dobro".

izvor: novosti.rs-514563

Pretraga: 10375 - Saradnici DB Srbije likvidirali čak 130 političara
Trajni link: http://sanela.info/blog/stolac_bola/?p=10375