U Briselu sve špijun do špijuna

U Briselu sve špijun do špijuna

EU
EU

Objavljeno: 06. maj 2015

Iako je "hladni rat" odavno završen, špijunske aktivnosti i dalje su vrlo žive a Brisel, kao administrativni centar Evropske unije, prednjači u tome. Procenjuje se da u belgijskoj prestonici svakodnevno "operiše" na hiljade agenata različitih obaveštajnih službi, koji su uglavnom infiltrirani u veliki broj međunarodnih institucija ili rade u profesijama koje podrazumevaju kontakt sa diplomatama.

U Briselu su svi špijuni - studenti, novinari, diplomate, biznismeni....

"Prestao sam da se viđam sa njim na ručkovima zbog toga što je stalno postavljao pitanja, a nikada nije ništa govorio o sebi", kazao je neimenovani diplomata koji radi u Savetu Evropske unije o jednom svom poznaniku koji je radio za Ambasadu Rusije u Belgiji, preneo je portal Euraktiv Srbija.

Šef Belgijske obaveštajne službe (VŠE) Alen Vinants kaže da u prestonici Briselu danas ima više špijunskih aktivnosti nego u bilo kom drugom gradu u svetu. Hladni rat u tom gradu zapravo nikada nije ni završen. U jednom od svojih retkih intervjua Vinants je za za sajt Euobzerver (euobserver.com) rekao da se "ne radi o desetinama ili stotinama ljudi, nego o hiljadama" službenika i agenata stranih obaveštajnih službi.

"U Belgiji, špijunaža, ruska ali i iz država poput Kine i ostalih, na istom je nivou kao u vreme 'hladnog rata'... U našoj zemlji boravi ogroman broj diplomata, biznismena, tu su sedišta međunarodnih organizacija poput NATO-a i evropskih institucija. Tako da je ovo za službenike obaveštajnih sluzbi i špijune kao vrtić. Ovo je mesto gde treba biti", kaže Vinants.

On je dodao da se ne treba zavaravati time da u Briselu deluju samo agenti iz Rusije, Irana i Kine, jer su jednako prisutni i obaveštajci iz takozvanih "prijateljskih zemalja" bliskih EU, poput SAD ili Izraela.

Vinants tvrdi da su Rusi prestali da regrutuju ljude po osnovu komunističke ideologije još 80-ih godina prošlog veka i da se sada sve radi isključivo za novac, pravljenje kompromisa ili zarad zadovoljenja ega.

"Postoji jedno polje gde nestaju podele između neutralnih, prijateljskih i neprijateljskih službi, a to je kada na dnevni red dođe zaštita ekonomskih i naučnih potencijala. U tom slučaju mislim da su sve službe konkurentne jedna drugoj", rekao je Vinants.

Špijuni su obično ljudi zaposleni u diplomtskoj službi, novinari, lobisti, poslovni ljudi, ali i studenti. Jedna od glavnih tema od interesa za obaveštajne službe su, prema rečima Vinantsa, energetska politika Evropske unije.

Oni se trude da naprave kontakte i sprijatelje se sa ljudima tokom brojnih seminara, prijema i drugih skupova, kojih u Briselu ima svakodnevno u velikom broju. Na meti špijuna su ljudi različitih profila, od onih u obaveštajnom žargonu poznatih kao "miševi" - osobe koje imaju izražen ego, sklonost ka novcu, ideološke probleme i slično.

Sa obaveštajnog aspekta špijunima su interesantni i ljudi koji imaju finansijskih problema, ili su bliskim nekim radikalnim ideologijama, ili jednostavno zamišljaju da su Džejms Bond i da mogu sve da urade. U pojedinim slučajevima, špijuni uspostavljaju kontakte u Briselu, ali čekaju sa aktiviranjem svoje veze i pokušaja vrbovanja tek pošto ta osoba dobije premeštaj u svoju domovinu.

U obaveštajnim krugovima postoji šala na račun iranskih obaveštajaca za koje kruži priča da najviše špijuniraju svoje ambasadore. Slične priče postoje i za bezbednosne službenike u Evropskoj komisiji, Savetu i drugim službama EU.

Vinants, međutim, tvrdi da osim slučaja Estonca Hermana Sima nije bilo većih incidenata sa curenjem informacija. Sim, bivši estonski službenik u ministarstvu odbrane, 2009. godine osuđen je za odavanje Moskvi više hiljada stranica poverljivih informacija vezanih za EU i NATO. Utvrđeno je da je njegov kontakt u ruskoj ambasadi bio sin ambasadora Rusije u EU Vladimira Čižova, iako je to ambasador odlučno negirao. Sim sada služi zatvorsku kaznu u Tartu, na istoku Estonije.

Među glavnim obaveštajnim metama su Evropski spoljna služba (EEAS), koja je zadužena za bezbednosnu i odbrambenu evropsku politiku i na čijem je čelu Ketrin Ešton. Jedno od odeljenja te službe (IntCen) zapošljava analitičare bezbednosti iz brojnih država koji imaju zadatak da prave izveštaje o terorističkim pretnjama i krizama u svetu.

Veliki bezbednosni izazov leži u tome što veliki broj diplomata nema naviku da obavaljaju važne poslove preko obezbeđenih telefonskh linija, delom zbog toga što takve linije nemaju, a delom i zbog toga što su previše "zaljubljeni" u svoje ajfonove. Obaveštajni službenici tvrde da je najveća greška koju u tom poslu možete da učinite da potcenite službu koja radi protiv vaših interesa.

izvor: angusyoung111.wordpress.com

Pretraga: 4620 - U Briselu sve špijun do špijuna
Trajni link: http://sanela.info/blog/stolac_bola/?p=4620