Putin traži glave lidera ISIL, sudiće im u Rusiji

Putin traži glave lidera ISIL, sudiće im u Rusiji

Strah od nemoći - psihološka analiza Vladimira Putina

Noć koja je zauvek promenila Putina

Vladimir Putin
Vladimir Putin

• Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je vojnom vrhu da što pre pokrene potragu za liderima Islamske države

Objavljeno: 07. okt 2015

Arapski mediji tvrde da je ruski lider zatražio da se posebna pažnja usmeri na lociranje vođe Islamske države Abu Bakra al Bagdadija, za kog se sumnja da se krije u mestu Raka.

"Putin je zatražio da mu ih dovedu žive ili mrtve. U slučaju da mu ih dovedu žive sudiće im se pred ruskim sudovima. Ako Al Bagdadi pogine u akciji, Putin želi njegovo telo kao dokaz da je ubijen i da se ne dogodi situacija slična onoj sa Osamom bin Ladenom, čija je smrt za Putina i dalje misterija", pišu arapski mediji.

Rusija je prošle nedelje pokrenula vojne operacije protiv pripadnika ekstremističke Islamske države u Siriji, a rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su mete vojna oprema, komunikacije, skladišta oružja, municija i gorivo.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je glavni zadatak ruskog vazduhoplovstva u Siriji borba protiv terorizma i podrška legitimnim sirijskim vlastima u antiterorističkim naporima.

izvor: b92.net-1048338

Strah od nemoći - psihološka analiza Vladimira Putina

STRAH OD NEMOĆI "Njujork tajms" objavio psihološku analizu Vladimira Putina

Vladimir Putin STASI
Vladimir Putin STASI

• Pad Berlinskog zida izazvao je kod Putina osećaj nemoći. Kao mladi oficir KGB-a, Vladimir Putin se osećao krivim za propast Istočne Nemačke

• Američki list "Njujork tajms" napravio je psihološku analizu ličnosti Vladimira Putina. Prema navodima Amerikanaca, ruska intervencija u Siriji je lako objašnjiva - u pitanju je "strah Vladimira Putina od nemoćne državne vlasti"

Objavljeno: 07. okt 2015

"Tajms" piše kako se taj strah kod Putina prvi put rodio u noći 5. decembra 1989. godine. Tada je Putin kao pripadnik KGB-a gledao hiljade istočnonemačkih građana u Drezdenu kako zauzimaju sedište Štazija, tajne policije.

Tada mladi oficir ruske tajne službe nemoćno je gledao pad Berlinskog zida, dok je ruski uticaj u Istočnoj Nemačkoj već bio na aparatima za preživljavanje.

Bez obzira na relativno mirno zauzimanje sedišta Štazija, Putin ke demonstrante smatrao opasnim i poremećenim, piše njujorški list.

Bez obzira na relativno mirno zauzimanje sedišta Štazija, Putin ke demonstrante smatrao opasnim i poremećenim, piše njujorški list.

"Osećam da sam lično kriv za to zauzimanje zgrade", navodno je Putin rekao svom starom prijatelju Sergeju Rolduginu. Istočna Nemačka je uskoro nestala, nakon čega je usledio i krah SSSRa-.

"Putin je rekao da Sovjetski savez boluje od paralize moći. Ta dijagnoza bila je glavni motivator konsolidacije moći tokom Putinove političke karijere. A može i odlično da objasni rusku vojnu intervenciju u Siriji", analizira "Njujork tajms".

Ljudi željni promena

"Avet masovnih protesta i vladavine mase progone Putina tokom čitave njegove karijere", piše"Tajms" i upoređuje masovne proteste u Istočnoj Nemačkoj sa onima u Siriji 2011. godine, kada su se "demokratski orijentisani građani" pobunili protiv Asada.

"Putin ovakve proteste smatra nezakonitom uzurpacijom autoriteta vlasti. Takve demonstracije protive se Putinovom uverenju da je državna vlast iznad svega i svih", piše "Tajms".

- Politički i društveni problemi rasli su tokom dugog vremenskog perioda u ovoj regiji i naravno da su ljudi bili željni promene. Ali šta je bio krajnji rezultat svega toga? - upitao je Putin u obraćanju Ujedinjenim nacijama.

I zaista, imajući u vidu ono što je došlo nakon "demokratskih revolucija", pre svega posle pada Huseina i Gadafija, graniči se sa užasom.

"Raspad Sovjetskog saveza i haos koji je usledio posle toga, kod Putina je razvio loše mišljenje o neograničenoj demokratiji, ali i o karakteru njegovih sugrađana. Protesti koji su ubrzali raspad Sovjetskog saveza ostavili su ga ravnodušnim, ali Jeljcinov odgovor na ustavnu krizu 1993. godine stvorio je u njemu neku vrstu divljenja prema tadašnjem predsedniku. Naime, Jeljcin je pozvao vojsku da mu pomogne u rešavanju krize, koja je granatirala čak i zgradu ruskog parlamenta. Ovakav čvrst stav dopao se Putinu", piše "Njujork tajms"

Decenija pripitog Jeljcina

"Pouke koje je Putin izvukao iz decenije Jeljcinove neretko pripite vladavine je da samo čvrsta državna vlast može sačuvati Rusiju od ekonomskog i političkog haosa devedestih. Ruski narod je zaostao, Ne može se prilagoditi demokratiji kao što je to bilo u vašim zemljama. Treba im vremena", navodno je rekao Putin na sastanku stranih akademika, piše američki list.

Američka podrška obojenim revolucijama u bivšim sovjetskim republikama, Gruziji 2002., Ukrajini 2004. i Kirgistanu 2005. godine, Putinu je bila dokaz da Amerikanci vode politiku rušenja vlasti u državama koje su nekada bile pod ruskim uticajem.

Putin smatra da je građanski rat u Siriji samo poslednji u nizu sukoba koji nastaju nakon rušenja ili slabljenja centralne vlasti putem američke agresije. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija samo u poslednjih 20 godina, to ubeđenje je sasvim opravdano.

"Protesti u Ukrajini krajem 2013. i početkom 2014. u Putinu su izazvali strah da će strana agresija pre ili kasnije doći do Kremlja. Svaki građanin ima pravo da izrazi mišljenje o odlukama koje političari donose, ali to mišljenje mora da izrazi u okviru zakona." Ovako je Vladimir Putin komentarisao ukrajinske proteste.

Država je svemoćna

"Beg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča Putin je iskoristio za prisvajanje Krima i podršku oružanom ustanku na istoku Ukrajine. Mnogi stručnjaci i analitičari pokušali su da objasne rusku intervenciju u Siriji kao odgovor na domaći ekonomski pritisak i nisku cenu nafte, ali i kao odvlačenje pažnje od ukrajinskog sukoba ili utvrđivanje ruske pozicije na Bliskom istoku", piše "Tajms".

Američki list dodaje da srž intervencije čini Putinova odbrana principa da je država svemoćna i da je treba braniti od hordi demonstranata i pobunjenika. To je istovremeno poruka koja se tiče Sirije, ali i same Rusije, koju možda najbolje ilustruje deo Putinovog govora u UN.

- Nacije ne bi trebalo prisiljavati da prihvate neki model razvoja samo zato jer ga je neko proglasio ispravnim. Sovjetski savez svojevremeno je pokušavao da izvede razne društvene eksperimente, tražio promene u drugim državama po ideološkim osnovama, a to je dosta često imalo tragične posledice i degradaciju uslova življenja umesto napretka - rekao je ruski predsednik na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

izvor: blic.rs-595798

Noć koja je zauvek promenila Putina

Drezden, 5. decembar 1989 - prekretnica u životu predsednika Rusije

Vladimir Putin STASI
Vladimir Putin STASI

• Vladimira Putina razočarala je odluka Moskve da ne stane u zaštitu kagebeovaca

• Te dramatične noći u Istočnoj Nemačkoj, Putin se kao mladi kagebeovac razočarao u rukovodstvo iz Moskve koje nije stalo u odbranu svojih tajnih agenata. Kremlj, koji danas on vodi, nikada neće ponoviti "grešku"

Objavljeno: 27. mar 2015 | M. Pejić

U reportaži o životu ruskog predsednika, britanski Bi-Bi-Si naveo je da je za razumevanje Putina neophodno znati šta se desilo pre 25 godina, 5. decembra 1989. godine. Naime, samo nekoliko nedelja nakon rušenja Berlinskog zida, grupica demonstranata koja je prethodno okupirala Štazi (nemačku tajnu obaveštajnu službu), odlučila je da provali i u prostorije KGB.

Stražar na vratima pobegao je u kuću, ali drugi kagebeovac (Vladimir Putin) izašao je pred razjarenu grupu ljudi zahtevajući da se povuku.

- Naoružani smo i imamo dozvolu da oružje i upotrebimo - rekao je agent što je grupicu nateralo nazad.

kagebeovac je znao da opasnost nije prošla, te je zatražio pomoć od tenkova Crvene armije, ali vojnici su mu poručili da bez odobrenja iz Moskve ne mogu ni makac, a da Moskva ćuti.

Takav odgovor silno je razočarao Putina i zauvek promenio njegov život. Rečenica "Moskva ćuti" godinama ga je proganjala, a kasnije je stao na čelo Rusije i odlučio da promeni stvari.

- Da se ta noć u Drezdenu nije dogodila gledali bismo potpuno drugačijeg Putina - rekao je njegov biograf Boris Rajčuster.

Putin je tada shvatio da političku elitu narod lako može zbaciti i da je želja za demokratijom jača od komunističke ideologije. Po povratku u Rusiju koja je ponirala odlučio je da od nje stvori silu koja nikad više neće ćutati.

izvor: blic.rs-546053

Pretraga: 5882 - Putin traži glave lidera ISIL, sudiće im u Rusiji
Trajni link: http://sanela.info/blog/stolac_bola/?p=5882