Srbija ne otvara tajne dosijee uprkos pritiscima

Srbija ne otvara tajne dosijee uprkos pritiscima

Zgrada Arhiva Srbije u Beogradu
Zgrada Arhiva Srbije u Beogradu. Neka dokumenta tajnih službi sada se nalaze u Arhivu. Pristup tajnim dosijeima veoma je ograničen

• Uprkos obećanjima i pritiscima EU, većina dosijea srpskih tajnih službi i dalje je zatvorena, uglavnom iz političkih razloga, iako druge zemlje na Balkanu otvaraju svoje arhive

Objavljeno: 16. okt 2015 | Ivana Nikolić BIRN Beograd

Nakon više od dva veka, Turska je odlučila da otvori državni arhiv i srpskim državljanima dozvoli pristup dokumentima u vezi sa životom Srba pod Otomanskim carstvom, pod čijom je vlašću Balkan bio više od pet vekova.

Direktor turskog državnog arhiva Ugur Unal izjavio je za Večernje novosti da su Ankara i Beograd prošle nedelje potpisali protokol, koji srpskim državljanima omogućava pristup turskoj arhivi - bez posebne dozvole - već samo uz važeći pasoš.

Mehmed-paša Sokolović
Mehmed-paša Sokolović

Srpski tajni dosijei su, međutim, uglavnom zatvoreni, za razliku od Hrvatske i Albanije, koje otvaraju svoje arhive.

Hrvatska je u septembru državnom arhivu dostavila dokumenta tajnih službi nastala u periodu od 1937. do 1990. godine, što će hrvatskoj javnosti omogućiti uvid - uz određene restrikcije. Reč je o dokumentima jugoslovenske tajne služe, poznatije kao UDBA, kao i tajnih službi kraljevine Jugoslavije i Nezavisne države Hrvatske.

Albanski parlament je ove nedelje započeo proces za izbor članova državnog tela, koje će biti nadležno za otvaranje tajnih dosijea, vođenih u vreme komunističke diktature Envera Hodže.

Lični dosijei i dalje pod velom tajne

U Srbiji je skinuta oznaka tajnosti sa nekih dokumenata iz doba komunizma, dok su dokumenta iz ratova devedesetih i dalje zapečaćena. Pristup tajnim dosijeima u Srbiji i dalje je ograničen, kako za državljane, tako i za strance. Od februara 2004. godine, Bezbedbosno-informativna agencija BIA, koja poseduje ta dokumenta, odlučila je da državnom arhivu dostavi samo određene dosijee, većinom iz komunističkog perioda nakon Drugog svetskog rata.

mafia

Do sada je državnom arhivu dostavljeno oko 80,000 dosijea i 350,000 stranica drugih dokumenata, a u arhivu očekuju da će u narednim mesecima dobiti još materijala, kaže za BIRN Marija Milošević iz Arhiva Srbije.

Tajne službe u Srbiji, kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, sprovodile su različite vrste nadzora, špijunirale ljude koje su smatrali sumnjivim i presretale tuđu komunikaciju. Kao posledica toga nastali su lični dosijei za većinu ljudi koje su pratili.

Ovi lični dosijei, koji se sada nalaze u državnom arhivu, jedino su otvoreni za više sudove u Srbiji, koji ih koriste u procesima za rehabilitaciju ljudi osuđenih od strane komunističkih vlasti.

Međutim, građani mogu da upute zahtev o tome da li se pojedini dosije nalazi u državnom arhivu ili ne, ali oni ne mogu da vide sopstvene dosijee niti dokumenta u kojima se spominju.

"S obzirom na to da ne postoji zakon kojim je regulisano postupanje sa dosijeima, koji su nastali radom službi bezbednosti, ne postoji mogućnost da građani ostvare uvid, odnosno koriste dosijee, koje je Arhiv Srbije preuzeo od BIA" - objašnjava Milošević.

Prema njenim rečima, arhiv je samo tokom prošle godine primio više od 4,500 zahteva od građana i viših sudova.

Ključna dokumenta za istraživanje kršenja prava

Iako su dosijei zatvoreni za javnost, istraživači i stručnjaci mogu da dobiju pristup određenim dokumentima ukoliko dostave dokaz da je to ključno za njihov rad.

Međutim, ni istraživačima nije dozvoljen pristup ličnim dosijeima.

Srđan Cvetković, istoričar sa Insitituta za savremenu istoriju iz Beograda i bivši član komisije za pronalaženje tajnih grobnica ljudi ubijenih za vreme komunizma, bio je među onima koji su imali pristup određenim dokumentima - "To je jedina relevantna građa za izučavanje bezbednosti, represije i ljudskih prava, s obzirom na to da je tajna policija bila jedan od stubova tog represivnog režima" - rekao je Cvetković za BIRN - "Ja sam koristio nekakve elaborate, prepisku, dokumente koji su rađeni za potrebe državne bezbednosti, a tiču se važnih istorijskih pitanja kao što je Goli otok i spiskove streljanih" - rekao je on - "Zahvaljujući arhivima mi smo napravili jednu kredibilnu bazu onih koji su ubijeni i streljani i imamo pojedinačne spiskove sa njihovim punim imenima, prezimenima, mestom rođenja i drugim informacijama" - kaže Cvetković.

Cvetković kaže da je do sada identifikovano ukupno 59,000 ljudi u toj bazi podataka, inače prvoj takvoj bazi u Srbiji od pada komunizma. On ističe da je potrebno omogućiti pristup javnosti, kako bi društvo moglo da se suoči sa istinom o prošlosti:

"Treba dozvoliti ljudima da ih vide, jer je to neophodna mera da bi se moglo graditi demokratsko društvo".

Nema političke volje za otvaranje dosijea iz devedesetih

Koštunica, Drašković, Đinđić i Pešić
Koštunica, Drašković, Đinđić i Pešić - Opozicioni lideri na protestu protiv režima Slobodana Miloševića. Foto: Demokratska stranka

Cvetković kaže da bi arhive koje imaju policija, vojska i druge bezbednosne službe trebalo otvoriti za javnost, kako bi ljudi na pravi način mogli da razumeju sukobe u bivšoj Jugoslaviji - "Koristilo bi da se vidi ko je bio na kojoj strani, kakvu je ulogu imao, pogotovu da se vide ljudi koji su učestvovali u krivičnim delima" - kaže Cvetković i dodaje da i dalje nema političke volje da se to učini.

Inače, Cvetković i njegov tim su uz pomoć informacija iz dokumenata državne bezbednosti uspeli da lociraju brojne grobnice iz doba komunizma. Više od 10,000 ljudi i dalje se vodi kao nestalo nakon ratova devedesetih, a prema oceni stručnjaka i aktivista za ljudska prava, otvaranje tajnih dosijea u Srbiji ključno je za rasvetljavanje njihove sudbine.

Neka dokumenta tajnih službi u vezi sa ratovima devedesetih objavljena su nakon što je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju od Beograda tražio da obezbedi potrebna dokumenta za suđenja za ratne zločine zvaničnicima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova. Ta dokumenta su sada deo sudske baze podataka, koja je dostupna na internetu.

Nakon što je predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević svrgnut s vlasti 2000. godine, nova vlada je obećala da će otvoriti dosijee, a da će zvaničnici, koji su učestvovali u kršenju ljudskih prava tokom jedne decenije njegove autokratske vlasti - biti lustrirani.

Bruno Vekarić
Bruno Vekarić

Međutim, ostaci Miloševićevog režima, koji su još bili aktivni u vojsci, policiji i drugim organima državne bezbednosti, iskoristili su priliku da pre formiranja institucija sposobnih da ispune ta obećanja unište neka od dokumenata iz rata - "Nije tajna da su goreli arhivi Državne bezbednosti posle 5. oktobra upravo da bi se sakrili neki dokazi, i nije tajna da je jedan deo ljudi koji oseća odgovornost za neke zločine u strukturama vlasti i da nerado sarađuju" - rekao je 2013. godine za BIRN zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.

Inicijativa za usvajanje zakona koji bi omogućio otvaranje tajnih dosijea pokrenuta je 2004. godine, ali skupština nikada nije donela takav zakon.

Strah od mračnih tajni iz prošlosti

Evropski parlament je nedavno od Srbije kao kandidata za članstvo u EU tražio da "otvori arhive Jugoslovenske narodne armije kako bi se utvrdila istina o tragičnim događajima iz prošlosti i dobile informacije".

U rezoluciji Evropskog parlamenta, usvojenoj u martu, od vlasti se traži i da "otvore i omoguće transparentan pristup tim arhivama koje se tiču bivših jugoslovenskih republika i dokumentima nekadašnje tajne službe, UDBE, uključujući i pristup pojedinačnim vladama ".

Neki srpski poslanici su predložili da parlament usvoji antikomunističku deklaraciju - "Jedna od najbitnijih stavki u Deklaraciji je to što želimo da podstaknemo donošenje Zakona o otvaranju tajnih dosijea. Oni treba da budu dostupni javnosti" - rekao je za BIRN u martu Aleksandar Čortić iz Srpskog pokreta obnove.

Đorđe Pavićević sa Fakulteta političkih nauka kaže da, uprkos svim pritiscima da se otvore dosijei, ne veruje da će se to dogoditi.

EU - Evropski parlament
EU - Evropski parlament

Pavićević je rekao i da nedostaje sredstava da se na pravi način bavi tako osetljivim dokumentima - "Morali biste da zaposlite nove ljude koji će to raditi. Recimo, Nemci su čak premestili dosijee u novu zgradu da ne bi dolazilo do manipulacije dosijeima. Dokumenti moraju dobro da se obezbede, ali i ljudi koji će rukovati njima treba da budu pažljivo odabrani" - rekao je on.

Prema njegovim rečima, drugi ključni faktor zbog koga najverovatnije neće doći do otvaranja dosijea jeste nedostatak političke volje.

Većina onih koji se spominju u dosijeima ili su učestvovali u njihovom prikupljanju i dalje su aktivni u političkom životu Srbije. Neki od onih koji sada imaju visoke funkcije u dve stranke vladajuće koalicije - Srpskoj naprednoj stranici i Socijalističkoj partiji Srbije - bili su istaknute ličnosti i devedesetih za vreme Miloševića.

Pavićević kaže da oni verovatno ne žele da se otkriju bilo kakve mračne tajne iz njihove prošlosti - "Neki ljudi će plaćati cenu onoga što će se okriti u dosijeima" - kaže Pavićević.

izvor: balkaninsight.com

Pretraga: 6024 - Srbija ne otvara tajne dosijee uprkos pritiscima
Trajni link: http://sanela.info/blog/stolac_bola/?p=6024