FAMOZNO: TRAKTAT O MONOMANIJI
• Monomanija je društveno najprihvatljivija duševna bolest, od koje, po mojoj laičkoj proceni, boluje najmanje 80% populacije Srbije, a koja nanosi velike štete po srpsku istoriju i život
• 30 okt 2024 kurir-rs, Svetislav Basara
Najpre da vidimo šta je to monomanija. Evo šta kaže internet:
Monomanija je parcijalni mentalni poremećaj obeležen opsednutošću jednom jedinom stvari ili idejnim sadržajem, sve do opsednutosti tim iracionalnim kompleksom misli kao fiksnom idejom; to je bolesni nagon za isticanjem samoga sebe kao izuzetne ličnosti, ili nagon za besmislenim radnjama. Izvan te fiksne ideje, osoba zahvaćena monomanijom, je savršeno mentalno zdrava.
Prepoznajete li u ovoj definiciji nekog iz svoje bliže i dalje okoline ili možda neku ličnost iz svih oblasti života i rada. Ako ne prepoznajete, to znači da ste i sami monoman. Verovatnoća je velika 8:2. Monomani pojma nemaju da su monomani.
Monomaniji je bitna sama monomanija, objekti monomanske opsednutosti su od drugostepenog značaja. Moje interesovanje za fenomen monomanije datira s kraja osamdesetih godina XX veka, kada sem se našao zdravo uzibrećen - što samo govori koliki sam bio mlad majmun - činjenicom da su dilberi/ke koji su do juče bili opsednuti dijalektičkim materijalizmom, Titom i partijom, sledećeg dana postali opsednuti pravoslavljem - pardon, svetosavljem - i nacijom.
Mnogo godina kasnije ovako sam to tumačio. Stožerni objekat prethodne monomanije - najveći sin svih naših naroda i narodnosti, drug Tito - u jednom trenutku je umro, komunistička monomanija je stala da se ofucava, biznis je počeo da propada, pa je iz zamrzivača istorije izvađena monomanija koja je prethodila komunizmu, srpski nacionalizam.
Ta monomanija je i dalje "na snazi". Ako kao početak nacionalističke monomanije "okrugline" broja radi (mada je stvar počela ranije) uzmemo godinu devedesetu, prema mojim proračunima - saglasno kojima je rok trajanja srpskih monomanija 40 godina (plus, minus pet) - sledeća monomanija bi trebalo da "stupi na snagu" godine 2030.
Kakva će sledeća monomanija biti, ko će (i šta će) biti njen stožerni objekat, to ne znam. A i boli me qwrz. Ako i doživim 2030, biće mi svejedno, kužite, stari moji. Ali ovako odokativno cenim da će to biti neka nova forma komunizma. Naime, za dijalektiku monomanije pogodni su samo levi i desni ektremizmi.
Idemo dalje. Monomanija je - bar u slučaju Srbije - zarazna. Lako se prenosi na druge. Ovo nije moja kuhinjska procena, nego naučna činjenica; psihologija odavno govori o psihičkim epidemijama.
Ali viđi sad vraga. Zahvaljujući "našim posebnostima", u Srbiji svaka monomanija ima i kontramonomaniju. Za vakta SFRJ-ota - i za života stožernog objekta komunističke monomanije - kontramonomanima nisu cvetale ruže. Daleko od toga. Bili su pod budnim okom službe, znate koje. A bivalo je, bogme, i degeneka.
Ali gle opet paradoksa. Tranziciju iz komunističke u nacionalističku monomaniju nisu sproveli kontramonomani, nego komunistički monomani. Vaistinu je Srbija velika tajna, zar ne. Prekardaših.
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista. Živi u Beogradu.
Objavljeno: 30 okt 2024 kurir-rs, Svetislav Basara
