\u2022 Neka dokumenta tajnih slu\u017ebi sada se nalaze u Arhivu Srbije<\/strong><\/p>\n Nakon vi\u0161e od dva veka, Turska je odlu\u010dila da otvori dr\u017eavni arhiv i srpskim dr\u017eavljanima dozvoli pristup dokumentima u vezi sa \u017eivotom Srba pod Otomanskim carstvom, pod \u010dijom je vla\u0161\u0107u Balkan bio vi\u0161e od pet vekova.<\/p>\n Direktor turskog dr\u017eavnog arhiva Ugur Unal izjavio je za Ve\u010dernje novosti<\/em> da su Ankara i Beograd pro\u0161le nedelje potpisali protokol, koji srpskim dr\u017eavljanima omogu\u0107ava pristup turskoj arhivi bez posebne dozvole, ve\u0107 samo uz va\u017ee\u0107i paso\u0161.<\/p>\n Srpski tajni dosijei su, me\u0111utim, uglavnom zatvoreni, za razliku od Hrvatske i Albanije, koje otvaraju svoje arhive.<\/p>\n Hrvatska je u septembru dr\u017eavnom arhivu dostavila dokumenta tajnih slu\u017ebi<\/a>, nastala u periodu od 1937. do 1990. godine, \u0161to \u0107e hrvatskoj javnosti omogu\u0107iti uvid - uz odre\u0111ene restrikcije.<\/p>\n Re\u010d je o dokumentima jugoslovenske tajne slu\u017ee, poznatije kao UDBA, kao i tajnih slu\u017ebi kraljevine Jugoslavije i Nezavisne dr\u017eave Hrvatske.<\/p>\n Albanski parlament je ove nedelje zapo\u010deo proces za izbor \u010dlanova dr\u017eavnog tela, koje \u0107e biti nadle\u017eno za otvaranje tajnih dosijea, vo\u0111enih u vreme komunisti\u010dke diktature Envera Hod\u017ee.<\/p>\n U Srbiji je skinuta oznaka tajnosti sa nekih dokumenata iz doba komunizma, dok su dokumenta iz ratova devedesetih i dalje zape\u010da\u0107ena.<\/p>\n Pristup tajnim dosijeima u Srbiji i dalje je ograni\u010den, kako za dr\u017eavljane, tako i za strance. Od februara 2004. godine, Bezbedbosno-informativna agencija (BIA), koja poseduje ta dokumenta, odlu\u010dila je da dr\u017eavnom arhivu dostavi samo odre\u0111ene dosijee, ve\u0107inom iz komunisti\u010dkog perioda nakon Drugog svetskog rata.<\/p>\n Do sada je dr\u017eavnom arhivu dostavljeno oko 80,000 dosijea i 350,000 stranica drugih dokumenata, a u arhivu o\u010dekuju da \u0107e u narednim mesecima dobiti jo\u0161 materijala, ka\u017ee za BIRN Marija Milo\u0161evi\u0107 iz Arhiva Srbije.<\/p>\n Tajne slu\u017ebe u Srbiji, kao i u drugim zemljama biv\u0161e Jugoslavije, sprovodile su razli\u010dite vrste nadzora, \u0161pijunirale ljude koje su smatrali sumnjivim i presretale tu\u0111u komunikaciju. Kao posledica toga nastali su li\u010dni dosijei za ve\u0107inu ljudi koje su pratili.<\/p>\n Ovi li\u010dni dosijei, koji se sada nalaze u dr\u017eavnom arhivu, jedino su otvoreni za vi\u0161e sudove u Srbiji, koji ih koriste u procesima za rehabilitaciju ljudi osu\u0111enih od strane komunisti\u010dkih vlasti.<\/p>\n Me\u0111utim, gra\u0111ani mogu da upute zahtev o tome da li se pojedini dosije nalazi u dr\u017eavnom arhivu ili ne, ali oni ne mogu da vide sopstvene dosijee niti dokumenta u kojima se spominju.<\/p>\n S obzirom na to da ne postoji zakon kojim je regulisano postupanje sa dosijeima, koji su nastali radom slu\u017ebi bezbednosti, ne postoji mogu\u0107nost da gra\u0111ani ostvare uvid, odnosno koriste dosijee, koje je Arhiv Srbije preuzeo od BIA - obja\u0161njava Milo\u0161evi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n Prema njenim re\u010dima, arhiv je samo tokom pro\u0161le godine primio vi\u0161e od 4,500 zahteva od gra\u0111ana i vi\u0161ih sudova.<\/p>\n Iako su dosijei zatvoreni za javnost, istra\u017eiva\u010di i stru\u010dnjaci mogu da dobiju pristup odre\u0111enim dokumentima ukoliko dostave dokaz da je to klju\u010dno za njihov rad.<\/p>\n Me\u0111utim, ni istra\u017eiva\u010dima nije dozvoljen pristup li\u010dnim dosijeima.<\/p>\n Sr\u0111an Cvetkovi\u0107, istori\u010dar sa Insitituta za savremenu istoriju iz Beograda i biv\u0161i \u010dlan komisije za pronala\u017eenje tajnih grobnica ljudi ubijenih za vreme komunizma, bio je me\u0111u onima koji su imali pristup odre\u0111enim dokumentima.<\/p>\n To je jedina relevantna gra\u0111a za izu\u010davanje bezbednosti, represije i ljudskih prava, s obzirom na to da je tajna policija bila jedan od stubova tog represivnog re\u017eima - rekao je Cvetkovi\u0107 za BIRN.<\/p>\n Ja sam koristio nekakve elaborate, prepisku, dokumente koji su ra\u0111eni za potrebe dr\u017eavne bezbednosti, a ti\u010du se va\u017enih istorijskih pitanja kao \u0161to je Goli otok i spiskove streljanih.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i arhivima mi smo napravili jednu kredibilnu bazu onih koji su ubijeni i streljani i imamo pojedina\u010dne spiskove sa njihovim punim imenima, prezimenima, mestom ro\u0111enja i drugim informacijama - ka\u017ee Cvetkovi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n Cvetkovi\u0107 ka\u017ee da je do sada identifikovano ukupno 59,000 ljudi u toj bazi podataka, ina\u010de prvoj takvoj bazi u Srbiji od pada komunizma.<\/a><\/p>\n On isti\u010de da je potrebno omogu\u0107iti pristup javnosti, kako bi dru\u0161tvo moglo da se suo\u010di sa istinom o pro\u0161losti.<\/p>\n Treba dozvoliti ljudima da ih vide, jer je to neophodna mera da bi se moglo graditi demokratsko dru\u0161tvo - ka\u017ee on.<\/p><\/blockquote>\n Cvetkovi\u0107 ka\u017ee da bi arhive koje imaju policija, vojska i druge bezbednosne slu\u017ebe trebalo otvoriti za javnost, kako bi ljudi na pravi na\u010din mogli da razumeju sukobe u biv\u0161oj Jugoslaviji.<\/p>\n Koristilo bi da se vidi ko je bio na kojoj strani, kakvu je ulogu imao, pogotovu da se vide ljudi koji su u\u010destvovali u krivi\u010dnim delima - ka\u017ee Cvetkovi\u0107 i dodaje da i dalje nema politi\u010dke volje da se to u\u010dini.<\/p><\/blockquote>\n Ina\u010de, Cvetkovi\u0107 i njegov tim su uz pomo\u0107 informacija iz dokumenata dr\u017eavne bezbednosti uspeli da lociraju brojne grobnice iz doba komunizma.<\/p>\nLi\u010dni dosijei i dalje pod velom tajne<\/h3>\n
Klju\u010dna dokumenta za istra\u017eivanje kr\u0161enja prava<\/h3>\n
Nema politi\u010dke volje za otvaranje dosijea iz devedesetih<\/h3>\n