\u2022\u00a0Naseru Ori\u0107u, kojeg Bo\u0161njaci smatraju ratnim herojem, a Srbi zlo\u010dincem, ponovo \u0107e se na\u0107i red licem pravde kada mu se u obnovljenom postupku bude sudilo za ratni zlo\u010din nad srpskim zarobljenicima tokom poslednjeg rata u BiH, nakon \u0161to je Apelacioni sud biH ukinuo osloba\u0111aju\u0107u presudu, donetu 9. oktobra pro\u0161le godine<\/strong><\/p>\n Ori\u0107u i njegovom ratnom kolegi Sabahudinu Muhi\u0107u je su\u0111eno po optu\u017ebi za zlo\u010din protiv ratnih zarobljenika u Bratuncu i Srebrenici 1992. godine, odnosno za zlo\u010dine u selima Zalazje, Loli\u0107i i Kunjerac. Ori\u0107 je uhap\u0161en je 10. juna 2015. u Bernu po poterniciji Srbije, na putu za \u0160vajcarsku, gde je trebalo da prisustvuje obele\u017eavanju 20. godi\u0161njice zlo\u010dina u Srebrenici.<\/p>\n Srbija je poternicu za Ori\u0107em raspisala 2014, zbog sumnje da je po\u010dinio krivi\u010dno delo ratnog zlo\u010dina nad srpskim stanovni\u0161tvom u Srebrenici 1992.<\/p>\n Prethodnom, Ori\u0107a je Ha\u0161ki tribunal 2006. godine osudio za ratne zlo\u010dine po jednoj ta\u010dki optu\u017enice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mu\u010denje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.<\/p>\n Nakon \u017ealbe na presudu, Ori\u0107 je 2008. progla\u0161en nevinim, po\u0161to je Apelaciono ve\u0107e u Hagu tada zaklju\u010dilo \"da nema sumnje da su te\u0161ki zlo\u010dini po\u010dinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da \"dokaz da su zlo\u010dini po\u010dinjeni nije bio dovoljan za izricanje kazne pojedincu\".<\/p>\n Ori\u0107 je sredinom 1980-ih godina, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu. Potom je zavr\u0161io \u0161estomese\u010dni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski Venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao \u010dlan policijske jedinice za specijalne akcije, imao je obuku jo\u0161 dve godine.<\/p>\n Ori\u0107 je 1990. preba\u010den na Kosovo i Metohiju kao \u010dlan jedinica za specijalne akcije MUP-a, a po povratku u Beograd, kako su izvestili tada mediji, bio je telogranitelj Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, a tokom 9. marta je u\u010destvovao u hap\u0161enju Vuka Dra\u0161kovi\u0107a.<\/p>\n U \"medijskoj biografiji\" navodilo se i da je no\u0107u radio na ulazu u poznatu beogradsku diskoteku \"Metro\" u Knez Mihajlovoj ulici.<\/p>\n Karijeru u BiH zapo\u010deo je u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilid\u017ei, na periferiji Sarajeva da bi potom bio prekomandovan u policijsku stanicu u Srebrenici, gde je naredne godine unapredjen u \u0161efa policijske stanice u Poto\u010darima.<\/p>\n Po izbijanju rata u BiH Ori\u0107 je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta \u0160taba Teritorijalne odbrane u Srebrenici, a od 1. jula 1992. i za \u010dlana Ratnog predsedni\u0161tva Srebrenice.<\/p>\n Predvodio je, tvrdili su mediji uo\u010di su\u0111enja u Hagu, mnogobrojne napade na vi\u0161e od 50 srpskih sela 1992-1993, u op\u0161tinama Bratunac i Srebrenica. Ori\u0107 je, sa saradnicima je u julu 1995, pre nego \u0161to je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisan helikopterom na podru\u010dje pod kontrolom tzv. Armije BiH.<\/p>\n Prema prvobitnoj optu\u017enici, Ori\u0107, tada\u0161nji komandant, i Muhi\u0107, pripadnik Armije BiH, su 1992. godine u mestima Zalazje, Loli\u0107i i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti.<\/p>\n Izre\u010dena mu je oslobadjaju\u0107a presuda, koju Apelacioni sud BiH ju\u010de ukinuo i zatra\u017eio onavljanje postupka.<\/p>\nSpecijalac JNA i telohranitelj Milo\u0161evi\u0107a<\/h3>\n
Predvodio napade na srpska sela<\/h3>\n