Zvali su ga Vojo Žirafa
Novinar 24sataHr i magazina AutoStart Željko Milićević s Vojislavom Šešeljem je išao u školu i seća se da ga je istukao prilikom prijema u Savez komunista. I ne samo to. On je konstatovao da mu je žao što srpskog političara, nije tukao žešće, pominjući da je lider radikala dobio batine od njega na dan kada je primljen u Savez komunista.
Zvali su ga Vojo Žirafa, bio je arogantan poput kočijaša i nesklon šali, piše Milićević u autorskom tekstu koji prenosimo.
Kad je 1971. Vojislav Šešelj postao član Saveza komunista, već je bio predsednik Omladinske organizacije (SSO), odličan đak u trećem razredu i najmlađi član SKJ u Prvoj gimnaziji u Sarajevu "gde je i rođen 1954".
Zapravo, partijsku knjižicu dobio je na Tjentištu, odnosno Sutjesci, u ozračju uspomena na Petu nemačku ofanzivu i sećanja tad živih heroja. Tamo nas je bilo oko 500 srednjoškolaca i svima su ispisane partijske knjižice. Kada mi je banuo u sobu, u kojoj sam bio s devojkom, rekao sam mu da sam došao na izlet, a ne po knjižicu. Zgranut, planuo je i nasrnuo na mene pa je dobio malo batina. Često sam u životu zažalio što nisam bio "uverljiviji" - piše Milićević.
U školi je bio upečatljiv, kao i za vreme sastanaka opštinskih i gradskih omladinskih organizacija, gde smo se sretali jer sam ja bio čelnik Mladih u Petoj gimnaziji (u koju je išao i Bakir Izetbegović, jedan od najlošijih đaka). Tu sam poziciju izabrao kako bismo se izborili za nošenje duge kose i minića, kao i pušenja u odabranim prostorijama, a on je bio postavljen od partijskih otaca.
Arogantan, uvek nadmen, poput kočijaša ili čuvara zatvora, nesklon šali u sredini koja "od nje i s njome živi". Retki su ga voleli, ali je nekima bio potreban. "Uskogrudna komunjara s dna kace" na Pravnom je fakultetu za tri godine diplomirao kao vrhunski student. Postao je jedan od najmlađih asistenata na Fakultetu političkih nauka i prvi student-prodekan.
Kad je počeo da u Partiji ruši sve pred sobom - podmetnuli su mu u ranoj fazi nacionalizam i antikomunizam, a onda im se uistinu priklonio. Postao je politički disident, odnosno opozicija komunizmu. U Beogradu se družio s disidentskom elitom, udarnim timom Dobrice Ćosića. Zbog nacionalističkih izjava 1984. je bio osuđen i odležao dvogodišnju zatvorsku kaznu. Ostalo je sve poznato - napisao je Milićević.
Ne razume Voja što je tema hrvatskog novinara, ali ima i objašnjenje, u svom stilu.
No, Šešelj se svog "drugara" ne seća:
Ne znam ko je taj Željko. Možda je išao sa mnom u školu, ali ja njega ne poznajem. U razredu sigurno nismo bili, jer znam sve iz svog razreda - dodaje on.
Ni nadimak Voja Žirafa mu nije poznat, a na to da "nije bio sklon šali" ostao je u čudu:
Možete misliti za mene neko to da kaže! Meni je ceo život prošao u šali.
A tuče na prijemu u SK nije bilo, tvrdi odgovorno.
Primljen sam u partiju u Banjaluci, 1. septembra 1971. godine, uz logorsku vatru, kao brigadir, u omladinskom kampu. Obnavljali smo Banjaluku nakon zemljotresa - kaže Voja, i još jednom tvrdi da tada nije bilo nikakve tuče.
Ja sam imao samo jednu tuču u gimnaziji, i to sa Tomislavom Ožegovićem. Bilo je to iza doma JNA, pola škole je došlo da gleda. Bio sam jači, sutra je on došao povijene glave. To je bila ona tuča kada vas huškaju sa strane jednog na drugog - priseća se Šešelj.
Ne razume Voja što je tema hrvatskog novinara, ali ima i objašnjenje, u svom stilu: Sve je izmislio - kaže za Željka, koga, tvrdi, nikada nije ni upoznao.
Objavljeno: 17. apr 2018 | vidovdan-org, Espreso
