Vladimir Putin radio je za KGB 16 godina prije nego što je podnio ostavku 1991 i započeo političku karijeru u Sankt Peterburgu
ŠKAKLJIVI SNIMAK KOJI JE PUTINU OTVORIO VRATA KREMLJA
Ruske veze Kosovara Behgjeta Pacollija
• Javni tužilac je istraživao moćne Ruse i BEDŽETA PACOLIJA, a onda ga je uništio budući ruski lider
• Sada je jedan stari video snimak loše rezolucije - koji prikazuje sovjetskog šefa protiv korupcije u krevetu sa dve prostitutke - pokazao kako je Putin stavio sebe na put Kremlja
Novinar i pisac Džon Svini, čija je nova knjiga "Ubica u Kremlju" izašla krajem jula, napisao je u članku za "Dejli mejl" da je obrazac koji je Putin pratio kao ruski predsednik od 2000. uspostavljen još u Sankt Peterburgu - "stvaranje koruptivnog sistema, izvrtanje snaga reda i zakona naopačke, te korišćenje preimenovanog KGB da sprovede svoju volju".
"Crni keš"
Postsovjetski Sankt Peterburg imao je velike zalihe vrednih metala ali ne i hrane. Putin je organizovao ugovore da zameni metale za hranu. Ali metal se prodavao jeftino a hrana je bila naručena po astronomskim cenama. Profit je otišao naftnim kompanijama koje su brzo nestajale odnoseći novac sa sobom, piše Svini.
Približio se kriminalnoj bandi u Tambovu, najvećoj i najozloglašenijoj u Sankt Peterburgu, koja je bila povezana sa Romanom Cepovim koji je osnovao bezbednosnu firmu koja je pružala obezbeđenje Putinu i bivšem gradonačelniku Anatoliju Sobčaku. Rečeno je da je taj čovek bio posrednik između Putina i mafije, baveći se "crnim kešom", navodi Svini.
On je ukazao da je Cepov bio hapšen više puta, ali da optužnica nikad nije podignuta. Takođe je preživeo pet pokušaja ubistava i navodno dao Putinovoj ženi Ljudmili smaragd ukraden iz Južne Koreje. Kasnije je otrovan, ističe Svini.
Druga harizmatična figura koja je uočila Putinovu korisnost, nastavlja on, bio je Boris Berezovski, brilijantni matematičar koji je postao prodavac automobila i kojem je trebala dozvola iza izgradnju garaže da opslužuje luksuzne automobile koje je uvozio iz Nemačke.
Kad je Sobčak napustio kancelariju 1996, preporučio je Putina Jeljcinu, koji mu je dao posao u odeljenju Kremlja za imovinu.
Tajming mu je slučajno išao pod ruku - nova klasa oligarha krala je milijarde od nesrećne ruske javnosti. Roman Abramovič i njegov tadašnji mentor Berezovski ostvarili su uspeh na naštimanoj aukciji siberskog naftnog džina "Sibnjeft", ulažući po 100 miliona dolara svaki u kompaniju vrednu milijarde. Oleg Deripaska uradio je nešto slično sa svojim rudnicima i topionicama aluminijuma u Sibiru, napominje Svini.
Kad je Jeljcinova podrška u anketama potonula, oligarsi su mu kupili izbore ali su počeli da tragaju za pouzdanijom figurom. Berezovski je predložio Putina, koji je 1998. postavljen za šefa FSB, čuvara tajni Kremlja i kralja kompromitujućeg materijala, kako je to opisao Svini. Bilo je to vreme krize za oligarhe. Ruski glavni tužilac Jurij Skuratov istraživao je njihove sumnjive dogovore sa Jeljcinom.
Sledeće godine, ruski gledaoci su počašćeni zrnastim crno-belim snimkom debelog sredovečnog muškarca u krevetu sa dve mlade prostitutke. Skuratov je porekao da je on taj čovek sa snimka, ali je njegova karijera bila završena a njegova istraga ugašena. A nagrada je bila ogromna. Jeljcin je postavio Putina za v.d. premijera. Dao je Putinu ključeve Kremlja.
Istraga korupcije
Krajem devedesetih su Skuratov i bivša haška tužiteljka Karla Del Ponte sa Filipom Turoverom koji je obezbedio dokaze istraživali rusku korupciju u koju su bili umešani visoki ruski zvaničnici. Prethodno su i italijanski i nemački poreski zvaničnici započeli istrage koruptivnih ruskih zvaničnika. Felipe Turover Čudinov, viši obaveštajni oficir u direkciji KGB-a za spoljne obaveštajne poslove, tvrdio je da je 15 milijardi dolara fondova Međunarodnog monetarnog fonda prebačeno preko Švajcarske, Lihtenštajna i karipskih zemalja kao "crni keš" za podršku operacijama i kompanijama sklonima Kremlju.
Tada šef FSB-a, Putin je u aprilu 1999. sa ministrom unutrašnjih poslova Sergejem Stepašinom održao televizijsku konferenciju za štampu na kojoj su razgovarali o snimku koji je uz pristanak Mihaila Lesina i Mihaila Švidkoja emitovan u čitavoj zemlji 17. marta na državno kontrolisanom kanalu RTR. Lesin je bio Putinov savetnik nagrađen ordenom za zasluge otadžbini i nadimkom buldožer - zbog svoje borbene naravi ali i sposobnosti da svede bukvalno sve ruske medije pod kontrolu Kremlja.
Švidkoj je bio laureat Državne nagrade Rusije i ministar kulture od 2000-4.
Sporni snimak je objavljen nakon što je Skuratov pokrenuo istragu o koruptivnim zvaničnicima, uključujući Putina, Aleksandra Mamuta i Pavela Borodina, te počeo da istražuje optužbe za korupciju od strane predsednika Jeljcina i njegovih saradnika - rečeno je da je snimak kompromitujući.
Skuratov istraživao i Pacolija
• Skuratov je istraživao i poslovanje firme albanskog biznismena Bedžeta Pacolija
Do otpuštanja Skuratova došlo je svega nekoliko dana pre nego što je druga pretraga vlasnika "Mabeteksa" Bedžeta Pacolija povezala interese tokom tekuće istrage o pranju novca koja je počela 1992. u Bernu, a u koju su bili uključeni Pacoli i zvaničnici Jakutije, posebno gradonačelnik Pavel Borodin, Putinov arhitekta za transfer vlasništva Predsedničkog odeljenja za upravljanje imovinom na LLC preduzeća, akcionarska društva i zajednička preduzeća početkom 1997.
Početkom 2000. Filipe Turover slao je poruke iz svoje rezidencije u Švajcarskoj moskovskim tužiocima: "Spreman sam da govorim o Putinu. Zauvek vaš, Turover".
Borodin je uhapšen u Njujorku 2001, ali je oslobođen nakon što je ruska vlada platila garanciju od 5 miliona švajcarskih franaka. Slučaj protiv njega je zatvoren 2002. godine nakon što je Rusija odbila da obelodani ključne dokumente. Borodin je od 2000. državni sekretar Unije Rusija i Belorusija.
Pacoli je bio optužen da je pokrivao trošak kredintih kartica koje su koristili Jeljcin i njegove dve ćerke. Ali, optužnica protiv njega je odbačena 2002. Vladimir Ivanidze, ruski novinar koji je istraživao poslove Mabeteksa u Rusiji, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je Moskva obezbedila pokriće Pacoliju.
Pacoli je bio deo korupcionaške šeme u Rusiji, od koje Švajcarska nije dobila nijedan dokument, koji je bio neophodan da bi ga optužila za finansijski kriminal. No, prirodno je da Rusija odbila da pošalje dokaze - navodi Ivanidze.
Ruski tužilac Ruslan Tamajev vodio je ruske istrage "Mabeteksa" koje su se okončale kad su njegova polubraća Hasan i Husein optuženi za ilegalno poseovanje droga i oružja a on kasnije sklonjen iz istrage.nekoliko meseci kasnije su optužnice protiv njegove polubraće odbačene, a Skuratov je u aprilu 2000. otpušten sa mesta glavnog tužioca nakon suspenzije zbog optuživanja najviših zvaničnika za korupciju.
Objavljeno: 12. jul 2022 | blic-rs M.I.M.
Ruske veze Kosovara Behgjeta Pacollija
• Pacoli je postao predsednik nakon tajne nagodbe sa Demokratskom partijom premijera Hašima Tačija
Kao rezultat političke nagodbe, Kosovo je dobilo predsednika sa bliskim ličnim i poslovnim odnosima sa zemljom (Rusijom) koja se istrajno protivi njegovoj nezavisnosti, i premijera koji je povezan sa optužbama za trgovinu ljudskim organima.
Samo tri godine nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo se uči staroj istini da politika stvara čudne ortakluke.
Tokom kontroverzne sednice parlamenta u utorak, u trećem krugu glasanja izabran je 59-to godišnji Bedžet Pacoli kao treći predsednik Kosova. On poseduje i švajcarsko državljanstvo i najbogatiji je Albanac. Procenjuje se da poseduje imovinu od nekoliko stotina miliona dolara i vlasnik je gigantske građevinske firme Mabeteks, čije je sedište u Švajcarskoj.
Pacoli je najpoznatiji na Kosovu po svojim mutnim vezama sa Rusijom, koja lobira na međunarodnoj sceni protiv njegove nezavisnosti. Zbog toga, Pacoli nije previše popularan na Kosovu. Njegova "Alijansa za novo Kosovo" osovjila je svega 8 odsto glasova na decembarskim izborima, jedva prešavši census od 5 procenata, neophodan za ulazak u parlament.
Uprkos tome, Pacoli je postao predsednik nakon tajne nagodbe sa Demokratskom partijom premijera Hašima Tačija, koji je izložen međunarodnom pritisku nakon izveštaja izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za navodnu umešanost u strašne zločine tokom rata sa Srbijom krajem 1990-ih, uključujući i trgovinu ljudskim organima uzetih od zatvorenih Srba.
Veze sa Rusijom
Kosovski mediji javljaju da je sporna pauza između drugog i trećeg kruga glasanja u parlamentu trajala 45 minuta zbog aktivnosti američkog ambasadora u Prištini Kristofera Dela (Christopher Dell).
On je bio u skupštinskom zdanju tokom glasanja, sedeći do bliskog Pacolijevog pomoćnika.
Lokalni mediji su objavili snimke na kojima se navodno vidi kako Pacoli prima SMS poruke od svog saradnika u kome mu prenosi Delovo viđenje izbornog postupka.
Američka ambasada je demantovala da su poruke značile mešanje u politički proces na Kosovu i izrazila je žaljenje zbog "neprofesionalnih, neetičkih i potencijalno nezakonitih aktivnosti" kosovskih medija.
No, Pacolijeve veze sa Rusijom izazivaju najviše kontroverzi. Visar Imeri, poslanik pokreta Samoopredeljenje, objašnjava zašto nije podržao Pacolijev izbor:
Pacoli je najveće poslovne uspehe ostvario zahvaljujući vezama sa Rusijom. Tamo se obogatio. U međuvremenu, Rusija podržava Srbiju, koja zahvaljujući njoj politički opstaje. Rusija je najveći sadašnji i istorijski protivnik prava Albanaca na samoopredeljenje.
Pacolijevi poslovi u građevini počeli su pre 20-tak godina, projektima u gradu Irkutsku na dalekom ruskom istoku. U to vreme, gradonačelnik je bio Pavel Borodin, koji je 1993. postao šef ureda predsednika Rusije Borisa Jeljcina za imovinu.
Pacolijeva kompanija ubrzo dobija ugovor za renoviranje Kremlja, predsedničke rezidencije i glavnih zgrada Vlade, Dume, Saveta federacije i drugih objekata.
Posredovanje u pranju novca
Vladimir Ivanidze, ruski novinar koji je istraživao poslove Mabeteksa u Rusiji, komentariše za Radio Slobodna Evropa Pacolijev uspon.
Bedžet Pacoli nije bio tako uspešan biznismen kao sada. Bio je posrednik koji je pomagao u pranju novca ljudi kao što je Pavel Borodin i još nekoliko ministara i njihovih zamenika. Sećam se cinizma samog Borodina, koji je obećavao da će me poslati u zatvor na 5 godina. No, sudbina se preokrenula pa je on završtio u zatvoru", kaže Ivanidze.
Poslovanje Pacolijeve firme istraživao je ruski državni tužilac Jurij Skuratov.
Borodin je uhapšen u Njujorku 2001, ali je oslobođen nakon što je ruska vlada platila garanciju od 5 miliona švajcarskih franaka. Slučaj protiv njega je zatvoren 2002. godine nakon što je Rusija odbila da obelodani ključne dokumente. Borodin je od 2000. državni sekretar Unije Rusija i Belorusija.
Tužilac Skuratov je razrešen dužnosti 1999. nakon što je na televiziji objavljen snimak na kome se vidi kako se navodno zabavlja sa prostitukama. Tadašnji šef Federalne službe bezbednosti Vladimir Putin i ministar unutrašnjih poslova Sergej Stepašin tvrdili su na konferenciji za novinare da je snimak autentičan.
Pacoli je bio optužen da je pokrivao trošak kredintih kartica koje su koristili Jeljcin i njegove dve ćerke. No, optužnica protiv njega je odbačena 2002. Istragu je vodila Karla Del Ponte, koja je kasnije bila glavni tužilac Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Ona je prva istraživala navode o umešanosti Hašima Tačija u trgovinu ljudskim organima.
Posredovanje sa Srbima
Ivanidze ističe da je Moskva obezbedila pokriće Pacoliju:
Pacolli je bio deo korupcionaške šeme u Rusiji, od koje Švajcarska nije dobila nijedan dokument, koji je bio neophodan da bi ga optužila za finansijski kriminal. No, prirodno je da Rusija odbila da pošalje dokaze - navodi Ivanidze.
Mabeteks ima takođe unosne državne projekte u Kazahstanu, Uzbekistanu i Italiji. Ova kompanija navodno učestvuje u gradnji oko 40 odsto objekata u Astani, prestonici Kazahstana.
Nije poznato koliko su sada bliske veze Pacolija sa Moskvom. On je oženjen sa ruskinjom Marijom Šičkovom (33) iz Sankt Petersburga.
Politički analitičar iz Prištine Ili Hodža veruje da je Pacoli zadržao bliske odnose sa Rusijom:
Imam veliku dilemu oko Pacolijevog kredibiliteta s obzirom na njegovu ličnu istoriju. Rusko ministarstvo inostranih poslova ga je odabralo da posreduje tokom sukoba Albanaca i Srba, tačnije da pokuša da organizuje susret kosovskog vođstva sa Miloševićem. On je bio izaslanik važne zemlje u važnom sukobu koji je okončan NATO bombardovanjem. Ostvarivanje takve pozicije unutar Ministarstva inostranih poslova Rusije, ukazuje na njegove slojevite i bliske odnose sa ovom institucijom - kaže Hodža.
Hodža ističe da Pacolijevo bogatstvo potiče od fondova ruske vlade i da Mabeteks i dalje zavisi od državnih ugovora u zemljama u kojima Kremlj ima veliki uticaj.
Pacoli će neminovno voditi računa o politici ruske države. To je, samo po sebi, odnos koji ga stavlja u zavistan odnos od ruskih vlasti. To je veoma zabrinjavajući, imajući u vidu da je Kosovo država uspostavljena uz pomoć Zapada, a što pre svega osporava Rusija - zaključuje Hodža.
Pacoli više nije aktivan u Rusiji
Moskva neće igrati vrlo aktivno na kartu Bedžeta Pacolija, smatra novinar ruskog servisa Radija Slobodna Evropa Andrej Šari i podseća da je Pacoli bio vezan za grupaciju Borisa Jeljcina i Pavla Borodina, a koja je sklonjena dolaskom Putina na vlast.
Objavljeno: 25. feb 2011 | slobodnaevropa-org Robert Coalson (Priredio Dragan Štavljanin)
