Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas o Trampu i Zelenskom u Beloj kući: Diplomatija je umrla u Ovalnom kabinetu
• Usledila je otvorena glasna svađa, nezapamćena u domenu diplomatije gde bi takva direktna brutalna razmena reči trebalo da se odvija iza zatvorenih vrata - kako su neki komentatori primetili, diplomatija je umrla u Ovalnom kabinetu
• 05 mar 2025 Slavoj Žižek danas-rs
Skandal u Ovalnom kabinetu šokirao je ceo svet, ali umesto da analiziramo njegov politički uticaj, hajde da se usredsredimo na detalje ponašanja, gestova i stila, koji mogu izgledati manje važni od pitanja o kojima je reč, ali efektivno otkrivaju više o osnovnom stavu.
Prvo što privlači pažnju jeste da smo imali dva arogantna i samouverena američka političara koji su se prema lideru Ukrajine, koji je bio pod zastrašujućim pritiskom, na ivici nervnog sloma, odnosili brutalno i bez imalo poštovanja.
Jedina zemlja koju znam čiji predstavnici pribegavaju brutalnom jeziku sličnom Trampovom je Rusija.
Predstavnica za štampu ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova napisala je: "Čudo uzdržanosti je način na koji su se Tramp i Vens ustezali da ne udare tog ološa."
I, kao što se i očekivalo, horu se pridružio i bivši predsednik Medvedev koji je Zelenskog označio kao "kokainskog klovna".
Ali takve izjave daju ličnosti drugog ranga, a nikada najviši lideri: na nivou javne diplomatije Tramp i Vens krše pravila koja je poštovao čak i Hitler, Staljin i Mao. Samo severnokorejski državni mediji ponekad pribegavaju sličnim brutalnostima - nije ni čudo što se Tramp otvoreno divi Kimu Džongu Unu kao dobrom vođi, a ponekad ga naziva i prijateljem.
Pre nego što je Zelenski uopšte ušao u prostoriju, jedan od zaposlenih u Beloj kući ga je ukorio da je pokazao nepoštovanje time što nije bio propisno obučen. Ceo tretman Zelenskog u Beloj kući bio je pun nepoštovanja, a ono što ga čini još gorim je to što Donald Tramp, čovek koji je postavio nove standarde u javnoj vulgarnosti, sada besramno osuđuje druge za nepoštovanje.
Krajnja opscenost je ukoriti nekoga da se ponaša bez poštovanja u formi koja je sama po sebi čin ekstremnog nepoštovanja... Jednostavan ChatGPT ima mnogo bolje manire od Trampa i Vensa kada se upustite u razgovor sa njim.
I Majk Volc je prilično neukusnom metaforom opisao način na koji je Zelenski reagovao na vest da je izbačen: "To je kao, znate, bivša devojka koja želi da se svađa, znate, sve što ste rekli pre devet godina, umesto da pomera vezu unapred".
Dakle, da li je otvoreni sukob u Ovalnom kabinetu bio spontani ispad? Najmanje što se može reći jeste da je takav opsceni ispad tinjao, samo čekajući da eksplodira.
Treba imati na umu da se na nivou suštinskog sadržaja ništa novo nije dogodilo - ono što se upravo dešava jeste, da se izrazimo hegelovski, prelaz od "An sich" ka "Fur sich" (od po sebi ka za sebe), od pukog prisustva u pozadini do eksplicitnog postavljanja sadržaja kao takvog. Međutim, ovaj prelaz menja sve: čim se stvari direktno iznesu, nalazimo se u drugom prostoru.
Iako svi u grupi dobro znaju nešto što je "samo po sebi", to se ipak može relativizovati kao nesporazum, kao nešto ala "stvarno nismo mislili", ali čim se to direktno kaže, ne može se poništiti.
Ovaj prelaz do "za sebe" može se precizno locirati u slučaju sastanka u Ovalnom kabinetu: iako su tenzije bile opipljive sve vreme, sastanak je postao napet kada je potpredsednik Džej Di Vens pritisnuo Zelenskog da ne ceni pomoć Sjedinjenih Država u ratu Ukrajine sa Rusijom.
Evo tog dela razgovora:
Vens: Samo recite hvala. Zelenski: Rekao sam vam hvala - kažem hvala američkom narodu. Tramp: Vidite, mislim da je dobro da američki narod vidi šta se dešava. Mislim da je to veoma važno. Zato puštam da ovo traje tako dugo. Morate biti zahvalni. Nemate karte. Tamo ste sahranjeni. Vi ljudi umirete. Ponestaje vam vojnika... Onda nam kažete: "Ne želim da obustavim vatru". Ako biste mogli da dobijete prekid vatre odmah, kažem vam, prihvatite to da bi meci prestali da lete i da bi vaši ljudi prestali da ginu.
Usledila je otvorena glasna svađa, nezapamćena u domenu diplomatije gde bi takva direktna brutalna razmena reči trebalo da se odvija iza zatvorenih vrata - kako su neki komentatori primetili, diplomatija je umrla u Ovalnom kabinetu.
Mi - javnost - bili smo svedoci nečega što bi se očekivalo da se nađe u pregovorima niskog nivoa između mafijaških bosova.
Argument Džeja Di Vensa da je posle višegodišnjih pokušaja da se Rusija slomi oružjem došlo vreme da se pokuša diplomatija - toliko je pun rupa da je njegova nedoslednost potpuno transparentna. Rat (ruska agresija) je izbio posle višegodišnjih neefikasnih diplomatskih pokušaja da se pronađe rešenje - kada je još 2014. Rusija okupirala Krim, diplomatijom se ništa nije postiglo.
Herojski ukrajinski otpor (podržan uz pomoć Zapada) nije jednostavno propao: stvorio je uslove za moguće pregovore; bez ovog otpora Ukrajina bi nestala kao država.
Plus, kao što smo već videli, ko su Tramp i Vens da pričaju o diplomatiji nakon što su prekršili sva pravila diplomatije?
Naivno je tvrditi da se iznošenjem tenzija može razjasniti situacija.
Prvo, kao što smo već videli, javno iznošenje stvari može sprečiti moguća rešenja jer je unelo u situaciju agresivne postupke i poniženja.
Drugo, i što je još važnije, ono što se dogodilo u Ovalnom kabinetu NIJE bio proces iznošenja istinskih tenzija: situacija je ostala potpuno mistifikovana sa Trampom očigledno ljutim na Ukrajinu i Evropu, plus sa Zelenskim koji je doveden u nemoguću poziciju - morao je da brani vitalne interese Ukrajine koje su SAD ignorisale dok je istovremeno pokazao poštovanje i zahvalnost SAD jer opstanak Ukrajine može zavisiti od pomoći SAD.
Da li onda treba da krivimo Zelenskog? Zar nije trebalo da bude svesniji potrebe za pomoći SAD i da se ponaša na obzirniji način? Mislim da Zelenskog ne samo da ne treba ukoriti - naprotiv, treba u potpunosti ceniti njegovu tragičnu nevolju: branio se jasno i izveo kontranapad, ali je to morao da kombinuje sa ponižavajućim poštovanjem prema Trampu koji podržava rusku agendu.
Trampova tvrdnja da Zelenski ne želi prekid vatre već kontinuirani rat bila je čista i jednostavna laž: on je, naravno, želeo mir, ali - sasvim razumljivo - mir koji neće biti samo prekid vatre koji otvara prostor za rusku reorganizaciju i ponovni napad.
Ukratko, nije želeo ukrajinsku verziju primirja u Gazi koja je završila ponovnim pritiskom na Palestince da mirno napuste Gazu - odnosno, da parafraziram Klauzevicovu dobro poznatu definiciju rata kao nastavak politike drugim sredstvima, takav prekid vatre bio bi nastavak rata mirnim sredstvima.
Metafora o kartama koju je Tramp više puta koristio je takođe potpuno pogrešna - Zelenski je bio u pravu kada je odgovorio: "Ja ne igram karte". Jevreji takođe nisu imali dobre karte u nacističkoj Nemačkoj, posebno posle 1938. godine, ali treba li im onda reći: "Izvinite, nemate dobre karte - ako želite da vas u potpunosti podržimo, to bi moglo da dovede do novog svetskog rata?".
Kako se može raspravljati protiv takve logike? Posle ponižavajućih zahteva da pokaže više zahvalnosti u razgovoru, Zelenski je objavio kratak post na društvenoj mreži "X":
Hvala ti Ameriko, hvala ti na podršci, hvala ti na ovoj poseti. Hvala @POTUS, Kongresu i američkom narodu. Ukrajini je potreban pravedan i trajni mir, a mi radimo upravo na tome.
Da li je ovo gotovo kompulzivno ponavljanje "hvala" trebalo da pokaže njegovu zahvalnost zbog čijeg nedostatka su ga kritikovali Tramp i Vens, ili u ovoj smešnoj poruci takođe postoji element ironije, namerno ili ne?
Kada Tramp evocira humanitarne razloge, iza njega uvek stoji užas. Setite se da je on takođe tvrdio da Gazu treba isprazniti iz humanitarnih razloga, ali ni u slučaju Gaze ni u slučaju Ukrajine nije postavio očigledno pitanje: ko je odgovoran za uništenje? I u Gazi i sa Rusijom, "Amerika na prvom mestu" jasno znači posao: američki državni sekretar Marko Rubio je veličao "izuzetne mogućnosti, ekonomske i geopolitičke, koje bi i Sjedinjene Države i Rusija mogle da iskoriste kada se rat u Ukrajini završi".
Međutim, lako je videti kako ovo veličanje biznisa nije samo ideologija samo po sebi već je i raširen konkretnim ideološko-političkim odlukama. Poslovanje samo po sebi pretpostavlja skup nepisanih pravila koja bi trebalo da se poštuju - kao što ozbiljni analitičari dobro znaju, poslovanje podrazumeva osnovno poverenje. Ova pravila krši Tramp koji time posao pretvara u brutalnu igru ucene.
Što se tiče političkih izbora: zašto tretirati Kinu kao glavnog neprijatelja i odbaciti sve "izuzetne mogućnosti" koje saradnja sa Kinom može ponuditi? I, posebno, zašto Trampova ponovljena karakterizacija Evrope kao glavnog neprijatelja SAD, uključujući i apsurdnu tvrdnju da je EU stvorena da "s...be" SAD?
Objavljeno: 05 mar 2025 Slavoj Žižek danas-rs
