Mesnevija o mišu gospodaru
Objavljeno: 24. nov 2012
Deva je uživala veliko povjerenje vlasnika, pa su je puštali da slobodno hoda po okolini, kad ne bi bila dio karavana. Iako je bila tako slobodna da ide kud hoće, ona je uvijek ležala tu negdje okolo i preživala u hladovini.
Gledao je tako miš i čudio se kako je glupa! Može da ide kud hoće, može da izdrži što niko ne može, može da izađe na kraj sa nevoljama sa kojima se niko nositi ne može... a ona ipak leži tu u hladovini, preživa i truhne u čamotinji:
- Tolika snaga, a leži tu, potpuno neiskorištena!? - čudio bi se miš.
Dosadi mišu da je gleda tako jadnu, pa zgrabi jednog dana njene uzde i poče da je vuče.
Deva ga gleda - pa odluči da krene za njim bez pogovora - tek da vidi dokle je naumio.
Vodio tako miš devu po pustinji, pa vidjevši kako deva poslušno ide za njim, počne da umišlja kako deva bez njega i ne umije. Mišija se pamet u svoju važnost umislila. Ponio se, zanio se - a sve misli kako je on rođen da bude vođa svim devama.
Hodala tako deva za njim, pa malo-pomalo, shvati u čemu je mišiji problem - umislio se! Postane to devi zabavno, pa odluči da ga pusti da malo sanjari u toj svojoj novoj ulozi.
Hodali oni tako danima, bez cilja; deva kao da je tek krenula a miš se bio već dobro umorio - kad - stigoše oni do obale neke velike rijeke, koju bi mukom savladale i puno snažnije zvjeri od njih dvoje. Miš stane ispred vode, dobro se zamisli, i počne da se češe iza uha.
- Šta je, prijatelju, zašto smo stali? Zašto si prestao da nas vodiš? - upita deva podrugljivo.
- Ma, ova je voda za mene preduboka, ja ne bih volio da se utopim! - veli miš.
- Pa, drugi put, kad budeš nekog vodio, barem nemoj biti ovako drzak kakav si do sada bio! - veli njemu deva.
- Kajem se - posrami se miš - previše sam sebi dozvolio.
Okrenu se oni, pa nastave nazad - zajedno.
-- Mevlana Dželaludin Rumi
izvor: wikipedia - tesavuf
