Jedna žena je na aerodromu čekala avion. Ostalo je još par dugih sati do leta. Otišla je do prodavnice, kupila knjigu i kutiju s keksom. Nakon toga je sjela da se odmori i da čeka... Toliko se zanijela čitajući knjigu, da nije ni primijetila da je blizu nje sjedio neki čovjek koji je polako ali bezobrazno počeo da jede njen keks: - "A drskog li insana!"
Uzeo je keks ili dva iz njene kutije, a ona je pokušala da sve to ignoriše. Grickala je kekse i gledala na sat, dok je proždrljivi kradljivac tamanio njenu zalihu. Kako su minute prolazile, bivala je sve ljuća na napasnika, misleći u sebi: - "Da nisam ovako kulturna, opalila bih mu šamarčinu!" Svakim keksićem kog bi pojela, kradljivac bi uzeo svoj keksić - kao da su njegovi - sve dok u kutiji nije ostao samo još jedan jedini - zadnji - komad.
Ona se zapita šta li će sad biti?
Kradljivac se nervozno nasmija i uze zadnji onaj keks, prelomi ga na dvoje, i ponudi njoj pola - a ostatak halapljivo pojede! Ona brzo zgrabi svoj dio, i pomisli: - "O Bože! Ovaj lik je nekulturan i veoma grub, zar nimalo obraza nema? I ne pomišlja da mi zahvali za moj keks?" Zato je osjetila strašno olakšanje kad je dočekala let - brzo pokupi stvari i krenu ka izlazu, ne želeći ni pogled uputiti prema drzniku.
Ukrca se na avion, i utonu u sjedište. Tad potraži knjigu i dok je dohvatala prtljag, iznenadi se mnogo - u njenoj torbici stajao je njen keks... neraspakovan...
- "Ako je moja kutija ovdje, pomisli, onda su oni keksi bili njegovi!? On je htio sa mnom podijeliti njegove kekese. Kasno mi je sad da mu zatražim halal" - uzdahnu tužno, shvativši s bolom, da je ona bila nezahvalna kradljivica tuđih keksića...
pripremio: Nedim Botić za akos.ba
Komentariši