Bajden i 107 odabranih protiv svih neposlušnih i UN
Nakon što je veliki broj svojih kolega doveo u nelagodnu situaciju da se šapatom raspituju ko je pozvan, a ko ne, na veliku "žurku" nazvanu "Za demokratiju", američki predsednik Bajden odlučio je da bar delimično obelodani spisak 107 odabranih da zajedno s njim razbiju Ujedinjene nacije.
Spisak je odjeknuo kao bomba - "Vašington opalio žestok šamar Erdoganu", "Orban nije pozvan", "Srbija, BiH i Kosovo nisu pozvani na samit za demokratiju, a Crna Gora i Albanija jesu", samo su neki od naslova u medijima ovih dana.
I dok se bave spiskovima pozvanih i nepozvanih, malo ko se pita šta će, pored Ujedinjenih nacija, Uneska i velikog broja međunarodnih organizacija koje rade pod okriljem svetske organizacije, još jedan globalni sistem sa 107 zemalja, što je više od polovine osnivača UN!
Zašto je Poljska demokratska, a Mađarska nije
Šta laskavi poziv na samit s nepoznatim dnevnim redom znači za pozvane zemlje, a šta za one druge? Po kom je kriterijumu odvojeno žito od kukolja, koja komisija je radila, ko joj je dao mandat, i najvažnije - šta je cilj.
Kako je to Poljska više demokratska zemlja od Mađarske? Gde spadaju američki saveznici u Aziji? Šta znači upućivanje poziva državama s problematičnim rezultatima kada je reč o poštovanju ljudskih prava?
Odgovor nije teško naći - umesto proklamovanog cilja - širenja demokratije, svedoci smo još jedne akcije za širenje američkih bezbednosnih interesa, i suprotstavljanje porastu moći Kine, ali tako da to izgleda kao interes celog Zapada. Rusija je već odavno u neprijateljskom taboru. Zato su Indija i Filipini preko noći postale demokratske zemlje, kao i Irak koji je sused drugom velikom američkom protivniku - Iranu.
Uostalom Bajden to i ne krije: "Mi povećavamo svoju snagu, širimo svoje prisustvo u svetu i povećavamo svoj uticaj, istovremeno deleći globalnu odgovornost sa zainteresovanim partnerima".
Zato je važno da učesnike bira administracija Sjedinjenih država koja, kako se saznaje iz "pouzdanih izvora", daje sebi pravo da određuje stepen demokratije u ovoj ili onoj pozvanoj zemlji. Ali i njih, iako su pozvane, dele na dve kategorije. Nisu sve iste, neke su za prvu, a neke za magareću klupu. Samo je važno da su i jedne i druge "naše", da su protiv Rusije i Kine, i da rade onako kako im se kaže.
Kad UN ne slušaju Ameriku
Bajden je definisao ciljeve, izabrao vazale i kreće u svoj pohod "vraćanja Amerike".
A i bilo je krajnje vreme. U Ujedinjenim nacijama SAD više nisu gospodari. Svet se promenio. Kada je od bipolarnog, postao monopolarni, trijumfalizmu nije bilo kraja. Ali sreća je, kao i obično, trajala kratko. Pojavile su se nove jake ekonomije, novi finansijski i politički centri. Više nije lako predvideti rezultate glasanja o spornim pitanjima u UN, kao što je donedavno bilo. Sve češće dolazi do sukoba različitih interesa, insistiranja na sopstvenom stavu, dokazivanja da je ovaj ili onaj u pravu. To i jeste smisao diskusija u svetskoj organizaciji i trebalo bi da vodi do formiranja zajedničkih stavova. Ali argumenti kolektivnog Zapada protiv formiranja policentričnog sveta su sve neubedljiviji. A arogantna Amerika nema nameru da objašnjava. Zato je lakše svu tu diskusiju ostaviti u Ujedinjenim nacijama, a važna pitanja rešavati u prijatnijoj atmosferi istomišljenika.
Da bi tako donete odluke imale težinu, da bi se stvorio utisak da to nije samo samit elite, treba obezbediti masovnost, pa se na spisku, pored perjanica demokratije kao što su SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i slične, pojavljuju i brojne zemlje u kojima nema ni "d" od demokratije. Baš zato su i poslušne. Nedemokratske, ali "naše".
Suveren bira vazale
A da se biraju samo poslušni, dokaz je što nisu pozvane ni sve zemlje NATO, niti sve zemlje EU, koje su, po tome što su, pripadajući tim organizacijama, po definiciji demokratske. Ali - nisu poslušne! Turska, država koja ima milion vojnika u severnoatlantskoj alijansi, nije pozvana. Članici EU - Mađarska, takođe nije mesto u elitnom društvu. Kao, uostalom i Rusiji, Belorusiji, Srbiji...
Suveren ima prvo da bira vazale.
Do konačnog urušavanja Ujedinjenih nacija ostao je samo jedan korak - ukidanje Saveta bezbednosti, pod maskom da se ukida pravo veta i daje se mogućnost da u donošenju najvažnijih odluka učestvuje više od pet država pobednica Drugog svetskog rata. Pošto ta ideja ne prolazi, ostaje kao jedino rešenje - jednostavno zaobilaženje ove institucije. Što, kao što znamo, ne bi bilo prvi put. Uostalom, šta znači mišljenje dve od pet zemalja SB, kad je na drugoj strani - 107!
U zaobilaženju Ujedinjenih nacija već dugo se vežbaju "zapadne demokratije". Nemačka i Francuska su predlagale da se stvori "Alijansa multilateralista". Na pitanje - zar UN nisu dovoljno "multilateralne", odgovara da je tamo mnogo konzervativaca koji koče proces, pa će ga oni, kao avangarda, pogurati" kako će to uraditi, još nisu smislili!
Holanđani i Britanci predlažu "Globalno partnerstvo o veštačkoj inteligenciji". Zar toj inicijativi nije mesto u Unesku?
I tako redom. Sve može, samo su UN suvišne.
I konačno, šta je cilj?
Nije ni to teško pogoditi - na vidiku je novi ideološki krstaški rat protiv svih neposlušnih. I to u vreme kad Bajden ubeđuje svet da SAD ne žele podelu sveta na suprotstavljene blokove. A vodi, zapravo, ka razdvajanju, a ne ujedinjavanju. Svet treba podeliti na dva dela, jedan proglasiti napredni, demokratskim i omogućiti mu da kažnjava one druge "nedovoljno demokratske", sankcijama. Svako ko iole prati svetsku političku scenu, već zna koje su dve zemlje prve na redu za kažnjavanje.
Da, Amerika se vratila, ali ne u Ujedinjene nacije, nego među svoje vazale, odakle nikad nije ni odlazila.
Objavljeno: 11. nov 2021 | sputniknews-com
