Zapadni Balkan na raskrsnici glavnih ruta za šverc droge: Kriminalci peru novac kroz nekretnine i kockarnice Komentari
Kriminalne mreže na Zapadnom Balkanu postale su ključne i na regionalnom i na tržištu droge Evropske unije, navodi se u novom izveštaju Agencije za narkotike EU (EMCDDA). Ističe se da se novac stečen ovim putem "pere" kroz građevinarstvo i nekretnine, kao i kockarnice, a veze narko kartela iz regiona sežu i do Latinske Amerike
Droga na Zapadni Balkan ulazi različitim rutama, od kojih je svaka povezana sa određenim izazovima za bezbednost i sprovođenje zakona, stoji u izveštaju agencije koji je deo opsežnije regionalne studije sprovedene između 2019. i 2022. godine. Precizira se da se kokain i heroin unose preko jadranskih luka, koje su, kako se navodi, izgleda dobile značaj za kriminalne mreže, posebno one sa sedištem u zemljama Zapadnog Balkana bez izlaza na more.
Prihodi od trgovine drogom, kako stoji u izveštaju, prikrivaju se i "peru" na Zapadom Balkanu kroz građevinarstvo i nekretnine, kockarnice i poslove koji zahtevaju veliku količinu novca.
- "Potencijalno pranje novca stečenog trgovinom drogom kroz imovinu, možda je doprinelo povećanju cena nekretnina u brojnim regionima, kao što su Beograd, Tirana i duž jadranske obale, mada je ospeg ovog povećanja teško proceniti", navodi se u izveštaju. Dodaje se da je prijavljeno da mnoge zgrade ostaju prazne nakon završetka gradnje, što potencijalno ukazuje na pranje novca.
Takođe, navodi se da kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana "peru" prihode i na ofšor lokacijama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati. Novac se često prenosi van granica u skrivenim odeljcima automobila i kamiona. Sudeći prema razgovorima sa vozačima kamiona, "kuriri" redovno putuju između Albanije i zemalja EU, kao i Ujedinjenog Kraljevstva, noseći relativno male sume novca (do 10.000 evra), da bi izbegli sumnju.
Pored toga, stručnjaci su primetili i ulogu kriptovaluta u transferu sredstava od trgovine drogom na Zapadnom Balkanu.
U izveštaju se ukzauje i na veze fudbalskog huliganizma i nedozvoljenih radnji, uz napomenu da su u februaru 2021. godine vlasti u Srbiji uhapsile vođu grupe "Janjičari" koji ima veze sa crnogorskom mrežom za krijumčarenje droge, radnicima privatnog obezbeđenja i nizom funkcionera. Dodaje se da je nedavno istraživanje fudbalskog huliganizma na Zapadnom Balkanu sugerisalo da su neke grupe u Srbiji, a u manjoj meri u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, bile uključene u distribuciju i prodaju droge.
Kao akutnu pretnju bezbednosti na Zapadom Balkanu navodi se nasilje povezano sa borbom za prevlast na tržištu droge, posebno kokaina, koje je dovelo do većeg broja ubistava.
Prema izvještaju, Zapadni Balkan, uz zemlje EU, služi i kao utočište za kriminalce koji se skrivaju od suparničkih kriminalnih grupa ili organa za sprovođenje zakona.
- "Postoje podaci da članovi italijanskih i turskih kriminalnih mreža izbegavaju pravdu locirajući se na Zapadnom Balkanu, dok se za ruske kriminalne organizacije smatra da su uključene u aktivnosti pranja novca duž obale tog regiona", između ostalog stoji u izveštaju.
Region važan za međunarodno tržište droge
Region je važno područje i za međunarodni protok droge, a kako se navodi u izveštaju, delimično je tome razlog geografski položaj Zapadnog Balkana koji leži na raskrsnici većeg broja glavnih ruta trgovine drogom. Pre svega to je balkanska ruta za heroin, koja počinje iz Avganistana, prolazi kroz Iran i Tursku, a nastavlja se preko jugoistočne Evrope do zapadne i srednje Evrope, ali i sada, potencijalno, neke nove rute za druge droge, uključujući kokain. Delovanje kriminalnih grupa sa ovih prostora pospešeno je velikom potražnjom za narkoticima, posebno u Evropskoj uniji i u Turskoj.
- "Neke zemlje EU se nalaze na rutama trgovine koje prolaze kroz zapadni Balkan pre ponovnog ulaska u EU. To znači da tokovi trgovine mogu biti složeni", navodi se u izveštaju.
Postoje i dokazi koji sugerišu da su neki kriminalne mreže iz ovog regiona imaju značajno operativno prisustvo unutar EU. Prema ovom izveštaju, čini se da su kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana postale aktivne u EU 1990-ih, zbog rata i nestabilnost u regionu, a da su težile ka mestima gde postoji značajna dijaspora.
Takođe je prijavljeno da su ove mreže uključene u druge nezakonite aktivnosti koje nisu povezane sa drogom, kao što su šverc oružja i cigareta u Italiji u 1990-ih, ali su svoje aktivnosti proširile i na druge oblasti tokom poslednje tri decenije.
EMCDDA je ukazuje na operativno prisustvo grupa sa Zapadnog Balkana u Belgiji i Holandiji, gde su luke Antverpen i Roterdam važne za uvoz i distribuciju droge u EU.
Nemačka, Italija, Španija, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe su važne destinacije za te grupe kada je reč o tržištu kokaina, heroina i kanabisa u Evropi.
Da su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, pre svega Srbi, preuzeli prevlast i nad tržištem kokaina u Austriji, ranije je izjavio i Daniel Lihteneger, šef Kanelarije za borbu protiv narkotika Savezne kriminalističke službe Austrije.
Kako je za Euronews Srbija rečeno u Kriminalističkoj obaveštajnoj službi austrijske savezne policije, "srpske grupe prestupnika, u sprezi sa drugim grupama Zapadnog Balkana, u oblasti krivičnih dela su već dugo lideri".
U ovoj službi napominju da su srpske kriminalne grupe u velikoj meri uključene u transport kokaina, heroina i biljnog kanabisa.
- "Međutim, grupe počinilaca sa Zapadnog Balkana, uključujući državljane Srbije, takođe su umrežene širom sveta, a njihove mreže se protežu na proizvodne lokacije u Južnoj Americi", navode u austrijskoj policiji.
Da postoje veze sa kriminalcima i kriminalnim mrežama u Latinskoj Americi navodi se i u najnovijem izveštaju Agencije za narkotike EU.
Hapšenja u Srbiji zbog šverca kokaina
U izveštaju se navodi i da su u Srbiji, na osnovu godišnjih izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova, u periodu od 2017. do 2020. godine podnete 44 krivične prijave protiv policijskih službenika za krivična dela u vezi sa drogom.
Hapšenja je bilo i ove godine, a poslednje u nizu dogodilo se u avgustu. Srpska policija je tada saopštila da je, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i BIA, zbog sumnje da su kao članovi organizovane kriminalne grupe, u dužem vremenskom periodu krijumčarili velike količine kokaina prekookeanskim brodovima iz Južne Amerike u zemlje Evropske unije, uhapsila policijskog službenika UKP, pripadnicu BIA, bivšeg policijskog službenika i još jednu osobu.
Iako nije precizirano o kojoj se količini radi, navedeno je da su uhapšeni novac stečen prodajom kokaina transportovali iz Evropske unije u Srbiju i Crnu Goru.
Jedna od najznačajnijih akcija po pitanju količine zaplene opijata desila se prošle godine kada je razbijena međunarodna organizovana kriminalna grupa.
Tom prilikom je ukupno zaplenjeno 2,6 tona kokaina, a uhapšen je 61 pripadnik balkanskog kartela u međunarodnoj akciji sprovedenoj tokom 2020. i 2021. godine u osam država na dva kontinenta. Akcije su sprovedene u okviru Operativne radne grupe i u njima su učestvovale policije Srbije, Španije, Nemačke, Slovenije, Kolumbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, kao i američka agencija za borbu protiv droga DEA. Uz 2,6 tona kokaina zaplenjeno je i 324 kilograma marihuane.
- "Ova veoma mobilna kriminalna organizacija imala je ogranke aktivne u nekoliko evropskih zemalja i bila je sastavljena uglavnom od kriminalaca iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije", saopštio je Evropol.
Prema "Godišnjem izveštaju o kriminalu u vezi sa drogom za 2019. godinu" Kriminalističko-obaveštajne službe austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, oštrija politika kontrole droga sprovedena na Balkanu dovela je do "stotina hapšenja, zaplene velikih količina droge i gotovine i krivičnih presuda u zemlji i inostranstvu".
Objavljeno: 23. nov 2022 | euronews-rs Tanjug
