Put u pakao: Svako resetovanje odnosa SAD i Rusije nikad se dobro ne završi
• Pre sastanka u Ovalnom kabinetu sa predsednikom Zelenskim 28. februara, predsednik Donald Tramp je izjavio: "Nadam se da ću ostati upamćen kao mirotvorac"
• 07 mar 2025 danas-rs, S. D.
Nakon sastanka, američki predsednik je sasvim jasno dao svoju definiciju mira:
Želim hitan mir. Zelenski želi da nastavi da se bori, mi to ne radimo. Uradićemo ovo ili ćemo ih pustiti same i onda ćemo videti šta će se desiti. Bez nas, on ne pobeđuje.
Administracija je 3. marta rekla da će zamrznuti svu vojnu pomoć Kijevu, a 5. marta se pokazalo da je "pauzirala" veći deo razmene obaveštajnih podataka.
Ne samo da je Vašington zaustavio snabdevanje američkim oružjem u okviru prethodno odobrenih programa pomoći, već takođe teži potpunom zamrzavanju pošiljki oružja iz svojih zaliha, piše Elena Davlikanova, saradnica za demokratiju u Centru za analizu evropske politike (CEPA). U Kremlju nema dovoljno šampanjca za proslave režima ruskog predsednika Vladimira Putina.
Odluke nisu bile rezultat javnog neslaganja u Ovalnoj kancelariji, jer je Ukrajina bila, i još uvek je, spremna da potpiše ugovor o vađenju resursa. Ta televizijska svađa bila je samo jedan čin veće igre za još jedno "resetovanje" sa Rusijom, nešto što je administracija jasno stavila do znanja da traži.
Izveštaji sugerišu da bi "Severni tok 2", ruski gasovod ka Evropi, mogao da ustane iz mrtvih. Insajderi Kremlja i Trampovi saveznici navodno su u tajnim pregovorima o oživljavanju veze, dok nemačka vlada razmišlja kako da poremeti bilo kakav dogovor. Dogovor bi, ako se realizuje, mogao da dovede do toga da američki investitori polažu pravo na njegove operacije - utirući put za protok ruskog gasa ako sankcije budu ublažene nakon prekida vatre u Ukrajini. To bi bio potpuni preokret za Trampa, koji je svojevremeno vodio napore da se projekat ubije, i mogao bi da pruži Vašingtonu kontrolu nad nemačkim energetskim tržištem.
Ublažavanje sankcija je sada jasna mogućnost. Bela kuća je naložila državnim i trezorskim odeljenjima da izrade listu mera koje bi mogle da se ublaže, a dokument sa opcijama predlaže da se izaberu ruski entiteti i oligarsi koji bi mogli da imaju koristi u okviru širih pregovora o resetovanju diplomatskih i ekonomskih veza sa Moskvom, preneo je Rojters.
Ovo se dešavalo i ranije.
I nikad se dobro ne završi.
Vašington je decenijama imao potrebu da "resetuje" odnose sa Moskvom. Ali svaki put kada se pritisne dugme za resetovanje, ono je dalo isti predvidljiv rezultat - Rusija je dobronamernost Zapada videla kao slabost i iskoristila ju je.
Pod Džordžom Starijim Bušom, optimizam je cvetao sa sporazumima kao što su START I i Nunn-Lugar Cooperative Threat Reduction Program, ali je u isto vreme Rusija pokrenula rat u Pridnjestrovlju i prvi čečenski rat ubrzo nakon toga.
Administracija Bila Klintona pristala je na izmene START II i inicijativa NATO-Rusija. Rusija je postala članica G8 i Saveta Evrope, ali je izbio Drugi čečenski rat.
Džordž V. Buš je u početku tražio još jedno resetovanje odnosa, naglašavajući saradnju u borbi protiv terorizma i vođenje dijaloga kroz Savet NATO-Rusija i G20, ali je Rusija počela da se otvoreno opire uticaju Zapada, što je kulminiralo Putinovim govorom u Minhenu 2007. i ratom u Gruziji 2008.
Resetovanje Baraka Obame 2009. godine privremeno je oživelo dijalog, sa Novim sporazumom START i saradnjom na blokiranju iranskog nuklearnog programa, ali hibridni rat Rusije, mešanje u izbore i vojne intervencije u Ukrajini i Siriji još jednom su otkrili pravo lice Moskve.
Slabe i neefikasne sankcije uvedene nakon aneksije Krima 2014. tada su pokazale da je Zapad odlučio da zatvori oči pred ruskim imperijalizmom.
Donald Tramp je takođe tražio približavanje, iako je njegovo prvo predsedništvo obeležila rastuća zabrinutost zbog ruskog sajber ratovanja, kampanja dezinformacija i mešanja u izbore.
Rat u Ukrajini, započet 2014. godine, odugovlačio se bez održivog mira na vidiku. Sve je to kulminiralo invazijom u punom obimu 2022. Odgovor Džo Bajdena, sa jačim sankcijama i vojnom podrškom Ukrajini, doveo je do nivoa saradnje sa Rusijom "ispod nule". Da su sankcije došle ranije, a vojna pomoć brža bez ograničenja, mnogi Ukrajinci veruju da je rat do sada mogao da bude završen - sa Kijevom kao pobednikom.
Svako resetovanje Zapada nenamerno je ojačalo rusku ekonomiju i njenu vojnu moć, što je podstaklo i domaću represiju i spoljnu agresiju. SAD su već pomogle Kini da se uzdigne i izazove svoju globalnu dominaciju, a sada rizikuje da omogući još jednog rivala.
Ako se nastavi ovim putem, malo je verovatno da će samo Ukrajina platiti cenu. Administracija se možda drži nove iluzije - da može da zabije klin između Rusije i Kine - ali to partnerstvo nikuda ne vodi.
Deo krivice leži u američkoj školi ruskih studija, koja je dugo bila oblikovana mitovima koje je izveo KGB, ostavljajući generacije kreatora politike sa romantičnim pogledom na svog protivnika.
Istočnoevropski naučnici koji razumeju Rusiju odbačeni su kao paranoične Kasandre, što dovodi do začaranog kruga stalnog upadanja u istu zamku.
Ako se sklonosti zapadnog sveta samopovređivanju ne izleče, Rusija i Kina će na kraju slaviti konačnu pobedu.
Objavljeno: 07 mar 2025 danas-rs, S. D.
