BRILJANTNA KOLUMNA HISTORIČARA NIKOLE SAMARDŽIĆA: Srbija će i ubuduće propadati ukoliko ne bude napustila svoja memorandumska polazišta!
• Srbija će i ubuduće propadati u smislu uređene, optimistične zajednice koja teži integraciji u evropsku civilizaciju, ukoliko ne bude napustila svoja memorandumska polazišta
Objavljeno: 30. avg 2021 | Nikola Samardžić
Pre 35 godina Memorandum SANU pozvao je na reviziju ustavnog položaja Srbije u jugoslovenskoj federaciji, i na povratak centralizovanoj komandnoj ekonomiji. Prvi stav usmeravao je ka oružanoj agresiji, drugi stav podrazumevao je da komunizam ne sme da padne.
Srbija će i ubuduće propadati u smislu uređene, optimistične zajednice koja teži integraciji u evropsku civilizaciju, ukoliko ne bude napustila svoja memorandumska polazišta. Ali mi nemamo snage za odbacivanje huliganskog, pandursko-udbaškog hegemonizma i etatističke ekonomije.
Uspostavljen je načelni društveni dogovor o podeli Bosne i nastavku agresije na Crnu Goru.
Uspostavljen je logičan kontinuitet, od pljačke C Marketa dogovorene u kabinetu premijera Vojislava Koštunice, preko 24 sporne privatizacije, do Vučićevih investitora iz kriminalnih klanova KP Kine koji dupliraju svaku cenu javnih radova, uz kreditno opterećenje visokim kamatama.
I onih sa Jarinja.
Ovde nema ideje kako se uključiti u evropski ekonomski prostor oslobađanjem privatnog sektora od državno-mafijaških uticaja, i funkcionalizacijom finansijskog tržišta koje je zatvoreno za berzansko poslovanje, ali otvoreno za pranje novca od narkotika, reketiranja i državnih zajmova.
O ishodu izbora, a očekivanja su da će vlast početi da gubi pojedina uporišta od naredne godine, odlučivaće skup straha i jeftine emocije. Strah je obostran, emocije lišene vrednosnih sadržaja.
Svako priseban mogao bi da se zabrine zbog veza vrha vlasti sa organizovanim kriminalom, zbog uništavanja životne sredine, a u političkoj deponiji razgoreva se i ona prava, i zbog pretnji susedima kojima se, usaglašenim delovanjem državnih institucija, medija i crkve, Predsednik vraća na politiku zbog koje je jednom već izbegao Hag.
Pretpostavljam da je i Predsednik jednako u strahu dok rehabilituje ratne zločince i ponovo ubija Ivana Stambolića i Zorana Đinđića. Dok komentariše kafanske tuče. Dok predsednica vlade cinkari novinarku Biljanu Lukić da je zaposlena kod Dragana Đilasa.
Šta briga predsednicu vlade ko je kod koga, i da li je, zaposlen u privatnoj firmi, ali je verovatno svesna da poziva na javni ili tajni linč, na fizičku i etičku diskvalifikaciju. Tako je prošao Slavko Ćuruvija. Uvek je važna Jagodina.
Predsednica vlade sigurno zna ko je naredio ubistvo novinara Milana Pantića, i zašto nije otišla kod Palme na prvi sprat.
Pred besprizornim ispadima vlasti se pretežno ćuti ne samo u strahu, nego i u inflaciji javno instaliranog bedništva i niskosti.
Građanska je obaveza slobodne jedinke da kritikuje vlast.
Vlast je dužna da kritike ćutke poštuje.
Vezama sa organizovanim kriminalom, uništavanjem životne sredine i novom agresijom protiv suseda vlada je odlutala na put bez povratka.
Srbija je sluškinja Rusije i Kine, dve sile koje su najveća pretnja svetskom miru od 1939., odnosno 1949., čije najgore osobine primenjuje na siromašno, izolovano, dezorijentisano, izbezumljeno društvo. Memorandumska ideja je izdajnička, jer je uništila Jugoslaviju, a Srbiju predala strancima. Budućnost će nametati međunarodni odnosi i patologija straha.
izvor: slobodna-bosna-213637
