Objavljeno: 22. maj 2011 | Miloš Kazimirović
Vođa austrijskih slobodara, ultradesničar Hajnc Kristijan Štrahe zaputio se početkom prošle nedelje u Moskvu - neposredno posle sastanka sa vođama najpoznatijih evropskih parlamentarnih stranaka ekstremne desnice - čime je izazvao rasprave širom Evrope: podstiče li Kremlj "demokratski preobražaj" etabliranih stranaka ekstremne desnice širom kontinenta?
Analiza događaja - koji su prethodili Štraheovom putovanju, najpre u južnotirolski Meran, a potom u Moskvu, tok njegove posete Rusiji kao i istorijat odnosa slobodara sa ruskim političkim strankama - nameće zaključak da Moskva ne odbija saradnju sa ekstremnom desnicom Evrope, uz uvažavanje određenih preduslova.
Reč je o strankama na krajnje desnom krilu stranačkog spektra koje se udružuju u (još) neformalni pokret patriotskih stranaka Evrope - propagirajući preobražaj EU u "Evropu otadžbina", u savez samostalnih privredno, tehnološki i kulturno najtešnje povezanih evropskih država. Hajncu Kristijanu Štraheu je, pri tome, predodređena uloga centralne integracione figure pokreta (većina lidera stranaka ekstremne desnice ne osporava Austrijanca kao prvi izbor na tu funkciju).
Štraheovo putovanje u Rusiju predstavljeno je u bečkoj štampi kao poseta "uskostranačkog karaktera" tamošnjim, ideološki srodnim partijama. Ispostavilo se, u međuvremenu, da je to bila zvanična radna poseta. Poziv je stigao u Beč iz centrale Jedinstvene Rusije, stranke Vladimira Putina koja vlada dvotrećinskom većinom u Državnoj dumi.
Ako se uzme u obzir da je Štrahe (za koga nije bilo mesta u državnoj delegaciji Austrije) pozvan u Moskvu neposredno pred zvaničnu posetu austrijskog predsednika dr Hajnca Fišera ruskoj prestonici, postaje jasno da je ukazano gostoprimstvo bio osetljiv i u očima Kremlja preko potrebni potez. Bio je, ujedno, signal Beču, a posredno i nekim drugim evropskim prestonicama, da su u Moskvi dobrodošle stranke i sa ekstremno desnog krila, ukoliko se pridržavaju osnovnih demokratskih načela i ukoliko su zagovornice veće samostalnosti članica EU.
Štrahe je u Rusiji bio gost i nekih tamošnjih stranaka desnice. S tim u vezi se širom Evrope spekuliše nije li Štrahe "imao zadatak" da privoli ovu ili onu rusku stranku ekstremne desnice da pristupi pomenutom savezu - takozvanoj Stranačkoj uniji evropske desnice.
Ko je mogao da mu postavi zadatak, postaje izvesnije, ako se uzme u obzir uloga i doprinos ruskih magnata usponu Hajnca Kristijana Štrahea: "malokalibarski neonacista", kako su ga nazivali, koji je na početku karijere u više navrata dolazio u sukob sa zakonom, još učestalije kršio norme političkog ponašanja, bio je desna ruka preminulog austrijskog vođe Norberta Burgera.
Aktivno je saučestvovao u pripremi i oformljavanju paravojnih neonacističkih gardi, registrovan je i kao profesionalni agitator u akcijama usmerenim protiv podizanja spomenika žrtvama holokausta u Beču, javno zahtevao naknadnu, u nekim slučajevima čak i posthumnu osudu "dezertera" - onih koji su odbili da nose pušku u Hitlerovoj armiji - zahtevajući da se još živim oduzme penzija...
Štraheov preobražaj, od nestašnog dečaka do zrelog evropskog političara, usledio je od sredine devedesetih godina. U krugovima pređašnje državne policije, danas Ustavobranitelja, ističe se da je Štrahe stekao "šlif" i kapital za reformisanje stranke slobodara (pošto je otcepio glavnicu stranke od krila vernog Hajderu) tek posle poznanstva sa ruskim multimilijarderom Olegom Deripaskom.
U međuvremenu, Štrahe se smatra jednom od centralnih figura evropskog patriotskog pokreta - arhitektom, kažu kritičari, prilagođene ekstremne desnice. I ne samo to. Hajnc Kristijan Štrahe bi već bio kancelar Austrije da su izbori održani minulog vikenda, tvrdi Volfgang Bahmajer, analitičar Bečkog empirijskog instituta OGM.
Bahmajer predviđa da će, uprkos dugoj tradiciji netrpeljivosti, socijaldemokrati i slobodari formirati sledeću vladu 2013. godine. A šta bi mogao da bude spoljnopolitički cilj slobodara, definisao je Štrahe u jednom govoru pred Evropskim parlamentom: "Zaboravite, odustanite, najzad, od suludih ideja, poput nuđenja članstva u EU Turskoj ili Izraelu... Budućnost EU jeste savez otadžbina u kome bi Rusija dobila mesto, položaj i uticaj koji joj je primeren!"
izvor: politika.rs-178168
