Rušenje balkanskog kartela ključno u suzbijanju šverca droge iz Južne Amerike
Švercerske rute narkotika - Balkan-tranzitno područje
Preko Balkana - 65 tona heroina godišnje
Hapšenje 23 ljudi, podnošenje krivičnih prijava protiv 61 osobe za koje se veruje da su pripadnici balkanskog narko kartela koji Evropu opskrbljuje kokainom, zaplena 2,6 tona kokaina, poslednji su rezultati akcija agencije Evropske unije Evropol u suzbijanju takozvanog Balkanskog kartela koji se bavi švercom droge iz Južne Amerike, kako je saopšteno 27. septembra.
Prema oceni stručnjaka koji je govorio za Facebook rubriku Zašto Radija Slobodna Evropa, značaj Balkanskog kartela na ruti šverca droge iz Južne Amerike ogleda se u tome što je u taj posao uključen veliki broj ljudi, pre svega u poslu transporta, zbog velike količine droge kojom se trguje na toj ruti.
Međunarodna operacija suzbijanja Balkanskog kartela
Agencija EU Evropol koja se bavi sprovođenjem zakona u borbi protiv teških međunarodnih zločina i terorizma objavila je da je podneto više od 60 krivičnih prijava protiv ljudi za koje se sumnja da pripadaju kriminalnim grupama na Balkanu koje švercuju drogu iz Južne Amerike.
Ova operacija je uključivala osam zemalja - Španiju, Hrvatsku, Srbiju, Nemačku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, SAD i Kolumbiju.
U akcijama je uhapšeno 13 osoba u Španiji, deset u Sloveniji, zaplenjeno je 2,6 tona kokaina, 324 kilograma marihuane, 612.000 eura u gotovini i devet luksuznih vozila i pet motora.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske navode da je ova "izrazito mobilna organizacija" imala aktivne ogranke u nekoliko evropskih zemalja, a činili su je uglavnom kriminalci iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije.
Evropol je, inače, osnovao Operativnu radnu grupu u julu 2020. godine, koju čine spomenutih osam zemalja, a sa ciljem koordinacije zajedničke strategije usmerene na razbijanje cele mreže.
U okviru ove grupe, španska policija došla je do obaveštajnih podataka da je ovaj kartel za proleće ove godine pripremao uvoz ogromnih količina kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Španska policija je na osnovu ovih saznanja izvršila više racija u gradovima Tarragona, Barselona, Gerona i Valencija u martu.
Slovenačka policija je takođe u maju nadležnim telima prijavila 48 pripadnika organizovane kriminalne grupe, a od toga je do sada uhapšeno ukupno deset osumnjičenih.
Šta je Balkanski kartel i koliki je njegov značaj?
Prema analizi nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, postoji širok spektar igrača sa Zapadnog Balkana, pre svega iz Albanije, Crne Gore i Srbije, koji su umešani u trgovinu kokainom iz Latinske Amerike.
"Oni ponekad rade zajedno, a povremeno, izgleda, među njima postoje nesuglasice, ali ipak oni načelno posluju bez mnogo buke, efikasno", navodi se u izveštaju ove organizacije "Transnacionalna hobotnica" iz 2020. godine.
U izveštaju je identifikovano više grupa koje su se ovim poslovima bavili od 90-ih godina. Jedna od njih je "grupa Amerika" koja se, prema navodima iz izveštaja, specijalizovala za logistiku i transport kokaina i heroina između Kolumbije, Severne Amerike i Evrope. Ovu grupu predvodio je Mileta Miljanić koji je, prema pisanju medija, uhapšen u martu u Njujorku u Sjedinjenim Američkim Državama zbog posedovanja oružja.
Šarićeva grupa, koja je dobila ime po svom lideru Darku Šariću, bila je odgovorna za transport velikih pošiljki (tona) kokaina iz Latinske Amerike u Evropu preko Balkana. Darku Šariću se u Srbiji sudi više od deset godina zbog šverca droge. Šarić i njegova grupa bili su 2020. osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, ali je pravosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu ukinuta, a predmet vraćen tom sudu na ponovno odlučivanje.
Grupa Sretena Jocića, prema izveštaju, deluje na Zapadnom Balkanu, u Holandiji, Bugarskoj, Austriji, Turskoj i Nemačkoj, a "zadužena za direktnu saradnju sa kolumbijskim proizvođačima i distributerima kokaina u Kolumbiji kako bi se kokain dopremio u evropske luke putevima koji obuhvataju Kanarska ostrva". U izveštaju se navodi da je grupa jačala nakon hapšenja Sretena Jocića (Joce Amsterdama) 2009. godine zbog sumnje da je umešan u ubistvo.
U izveštaju se spominje i Beranska grupa, čijih je nekoliko istaknutih članova klana optuženo u Crnoj Gori 2004. godine zbog krijumčarenja 200 kilograma kokaina iz Venecuele u Srbiju preko italijanske luke Đoja Tauro i crnogorske luke Bar.
Takođe, prema izveštaju, nekoliko albanskih grupa organizovanog kriminala deo su trgovine kokainom iz Latinske Amerike u Evropu i bave se maloprodajom droge.
Prema navodima beogradskog kriminologa Dobrivoja Radovanovića, oko jedne trećine droge koja dolazi iz Južne Amerike prolazi kroz Balkanski kartel i on u tom smislu ima neki srednji značaj u lancu trgovine narkoticima.
- "Ako računamo malo šire, onda možemo da podignemo taj nivo značajnosti jer ljudi sa Balkana služe i kao prevoznici za kartele koji nisu sa ovog prostora, nego iz Španije ili nekih drugih mediteranskih zemalja", kaže on.
Radovanović kaže i da je broj ljudi koji se bavi prevozom i trgovinom narkoticima na Zapadnom Balkanu jako veliki zato što je količina droge koja se kreće iz Južne Amerike velika i zato što ima veliki broj konzumenata u istočnoj Evropi. Takođe, on smatra da je Zapadni Balkan pogodno tlo za delovanje ovakvih grupa.
- "Dva su razloga za to. Prvi je sposobnost ljudi sa Balkana u transportu, a drugi razlog je sprega narko kartela sa državama na Balkanu", tvrdi Radovanović.
Vuk Cvijić, novinar nedeljnika NIN, koji izveštava o radu kriminalnih grupa, smatra da su slabe institucije u državama Balkana pogodovale razvoju kriminalnih grupa.
- "Imamo sumnje koje se ne rasvetljavaju. U Srbiji se ne vodi nijedna istraga o sponi organizovanog kriminala i pojedinaca u institucijama", navodi on.
U Srbiji je u toku postupak protiv Veljka Belivuka i pripadnika njegove grupe, koji se terete za teško ubistvo, otmicu, silovanje, neovlašćenu proizvodnju i promet droga. Opozicija je tražila da se ispitaju navodne veze Belivuka sa vrhom vlasti u Srbiji, a zvaničnici u Srbiji obećali su da će se ispitati njegove veze sa pojedincima iz vlasti i institucija.
Belivuk i njegovi navodni saradnici označeni su kao bliski "kavačkom" kriminalnom klanu.
Prema navodima iz izveštaja Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, španski grad Valensija je bila od ključne važnosti za razvoj prvobitnog kotorskog kartela iz kog su nastali kavački i škaljarski klan.
- "U tom gradu je 2014. iz stana Gorana Radomana (crnogorski državljanin) nestalo oko 200 kilograma kokaina. Rasprava oko toga šta se desilo sa drogom pokrenula je razmirice unutar kotorskog klana, koji se dalje podelio na rivalske klanove - škaljarski i kavački", navodi se u izveštaju.
Do sada je u međusobnim sukobima klanova život izgubilo preko 40 osoba.
Kako grupe balkanskog kartela deluju?
- "Većina kokaina koji se iz Latinske Amerike doprema u Evropu skladišti se u kontejnerima na velikim brodovima", navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Kako je u ovom izveštaju navedeno, pošiljke kokaina smeštaju se u kontejnere sa svežim voćem i smrznutom voćnom pulpom, a budući da takve pošiljke sadrže lako kvarljivu robu koja se mora brzo transportovati, na ulaznim lukama ima manje kontrole.
U izveštaju se ističe da mornari iz Crne Gore imaju "nesrazmernu ulogu u posadi brodova koji su deo trgovine drogom". Prema izveštaju, četiri crnogorska mornara uhapšena su u Filadelfiji u junu 2019. godine zbog učešća u trgovini skoro 20 tona kokaina iz Latinske Amerike.
Prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2021, droga se zatim u manjim količinama (od 3-10 kilograma) prevozi kroz Evropu u skrivenim pregradama u automobilima i kamionima.
Cvijić kaže da se u postupku protiv Šarića otkrilo da je njegova grupa kupovala kokain u Južnoj Americi bez posrednika.
- "Oni su sami direktno kupovali od proizvođača, pre svega, kokain kao najzastupljeniju drogu koja donosi najveću zaradu i čak u jednom slučaju prodavali holandskoj grupi u Južnoj Americi", kaže Cvijić.
Cvijić ističe da se promet droga uglavnom odvija pomorskim putem i to brodovima, gliserima i jedrilicama.
- "Glavne kapije Evrope su Španija, Holandija i Italija. Tu se nalaze ogromne luke koje je teško kontrolisati", kaže on.
Prema podacima Evropola i Kancelarije za droge i kriminal Ujedinjenih nacija, 40 odsto kriminalnih grupa u Evropi uključeno je u trgovinu kokainom koji je u Evropi 2020. koristilo oko 4,4 miliona ljudi.
Zemlje proizvođači kokaina su Brazil, Kolumbija, Argentina, Bolivija, Ekvador i Peru. Prema izveštaju Evropola od 28. septembra, ilegalna trgovina oružjem usko je povezana sa trgovinom droga, posebno kokaina. U nekim slučajevima, kriminalne mreže razmenjuju oružje za drogu, ali i koriste oružje da steknu i zadrže kontrolu nad unosnim tržištima droga.
Objavljeno: 28. sep 2021 | slobodnaevropa-org Sonja Gočanin
Švercerske rute narkotika - Balkan-tranzitno područje
Preko Balkana - 65 tona heroina godišnje
• Jadranske luke Bar i Drač glavne su pozicije za uvoz velikih količina kokaina, sakrivenog među pošiljkama voća i životinjske kože iz Latinske Amerike. Iz ovih luka kokain se dalje švercuje po Evropi, spakovan u posebnim bunkerima automobila i transportnih kamiona
Kriminalne grupe Zapadnog Balkana su, prema oceni Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, međunarodne nevladine organizacije sa sedištem u Ženevi, u poslednjoj deceniji dobile ključnu ulogu u međunarodnom narko-biznisu, a posebno u švercu kokaina.
Prema policijskim podacima iz 2019. godine, na Balkanu je zaplenjeno ukupno 255 kilograma kokaina, što je za trećinu manje nego prethodne 2018. Najviše kokaina zaplenjeno je u Albaniji. Premalo za period u kom je buktao rat dva zavađena kotorska kriminalna klana u borbi za prevlast na narko-tržištu.
Za obe grupe, koje su već uspostavile dominantnu poziciju kod dobavljača u Latinskoj Americi, Zapadni Balkan interesantan je kao tranzitno područje za šverc i za uspostavljanje dominacije nad regionalnim podzemljem, ali je njihovo glavno tržište za zaradu, zbog znatno više cene i zarade, i dalje Zapadna Evropa.
- "Postoje dokazi da su jadranske luke Bar i Drač korišćene kao pozicije za uvoz velikih količina kokaina, sakrivenog među pošiljkama voća i životinjske kože. Iz ovih luka, kokain se dalje švercuje po Evropi, sakriven u posebnim bunkerima automobila i transportnih kamiona", navodi se u izveštaju Globalne inicijative.
Luka Bar, prema podacima ove organizacije, glavna je tačka u koju stiže kokain, a dalja ruta ide severno ka Nikšiću i zatim delom preko Trebinja za Bosnu i Hercegovinu, odakle se švercuje dalje ka Mostaru, Sarajevu i delom ka Hrvatskoj.
Druga ruta je Podgorica - Rožaje - Novi Pazar - Srbija ili istočno na Kosovo, pa ponovo ka Srbiji i glavnim gradovima u regionu.
Kilogram kokaina po veleprodajnim cenama u Beogradu kreće se od 35.000 do 50.000 evra i odavde se švercuje delom za Bugarsku i Tursku, gde se uglavnom menja za heroin, ali i za glavno evropsko tržište - Mađarsku, Austriju, Nemačku, a zatim po celoj Evropi.
Na Zapadni Balkan kokain stiže i švercovanjem u Albaniju i to preko luke Drač, gde upravo pre miksovanja i pakovanja u manje količine ima i najnižu veleprodajnu cenu - od 25.000 do 30.000 evra, i to za kokain koji je 90 odsto čist.
Iz Drača kokain se dalje švercuje ka Podgorici, zatim za BiH i Hrvatsku ili istočno za Severnu Makedoniju. Budući da kokain u ovaj region stiže preko Albanije i Crne Gore, najčistiji kokain je i zaplenjen u policijskim akcijama u ovom regionu, u Podgorici i Tirani.
Kokain na Zapadni Balkan stiže i preko Rumunije, a najčuvenija zaplena u ovoj zemlji u martu 2019. godine počela je pronalaskom pakovanja jednog kilograma kokaina, koji je zatim tamošnju policiju doveo do otkrića 1,8 tona ove droge ispale iz prevrnute jedrilice u delti Dunava. Nabavna cena ove količine kokaina, kako je utvrđeno, bila je 600 miliona evra, ali bi na uličnom tržištu u Beogradu ona premašila milijardu evra. Kokain je u ovom slučaju kupljen u Brazilu. U Rumuniju je ušao preko Turske, a zatim je preko Srbije trebalo da bude prošvercovan u Belgiju, Holandiju i Španiju.
Linija šverca kokaina prema Grčkoj ide preko ulaznih tačaka: Severna Makedonija, Bugarska, Albanija, Kosovo, a cena kilograma ovog narkotika u Strumici, u zavisnosti od količine koja se kupuje, iznosi od 45.000 do 50.000 evra. O količinama koje se švercuju za Grčku govori podatak o hapšenju jednog Albanca, Hrvata i Grka kod kojih je policija u Solunu u januaru ove godine zaplenila 324 kilograma kokaina. Od 2018. grčka policija otkrila je četiri slučaja šverca kokaina u luci Pirej, a koji je, kako je utvrđeno, stigao iz Albanije.
Kokain se, kada je u pitanju region, najviše švercuje u gradove u kojima ima i najviše konzumenata, znači u Beograd, Niš, Podgoricu, Sarajevo, Skoplje, Tiranu, ali i na jadransku obalu tokom turističke sezone.
Preko Balkana - 65 tona heroina godišnje
Kada je u pitanju heroin, podaci kancelarije Ujedinjenih nacija za monitoring nad drogom i kriminalom ukazuju da se svake godine preko Jugoistočne Evrope prošvercuje oko 65 tona heroina.
Obaveštajni podaci ukazuju da na Balkan stižu velike količine heroina, gde se skladišti i pakuje u manja pakovanja, a zatim se šalje preko Srbije za Mađarsku i dalje ka Zapadnoj Evropi, i drugim pravcem preko Makedonije i Kosova do Albanije, a odatle ka Italiji ili preko Crne Gore, Bosne ka Hrvatskoj i dalje ka zemljama EU.
Na Zapadni Balkan heroin ulazi iz Turske preko Bugarske, a u poslednje vreme i iz Grčke.
Cena kilograma heroina u Turskoj, kada je u pitanju prodaja na veću količinu, jeste od 10.000 do 13.000 evra, ali u poslovanju sa Kurdima narko-klanovi imaju mogućnost i kupovine heroina upola cene, uz uslov da za svaki kupljeni kilogram prošvercuju dalje i kilogram heroina za njihovu grupu.
Glavna ulazna tačka za heroin na Zapadni Balkan je oblast oko Delčeva u Severnoj Makedoniji, a put odatle vodi dalje ka Štipu i Velesu, a zatim severno ka Skoplju. U ovom regionu, cena na veliko već se penje na 15.000 evra po kilogramu.
U Albaniju heroin ulazi švercerskim rutama sa Kosova, što je dovelo i do nekoliko policijskih akcija u kojima je u poslednjih nekoliko godina zaplenjeno oko 200 kilograma ove vrste narkotika. U nekoliko akcija, u luci Drač zaplenjena su pakovanja heroina od 10 do 20 kilograma, koja su bila pripremljena za brodski šverc ka Italiji.
Heroin se takođe švercuje i ka Crnoj Gori, putem ka Nikšiću i odatle ka Trebinju, odnosno BiH i rutom ka Srbiji.
Od Turske do Balkana, cena heroina se udvostručuje, a zatim dalje raste za prodaju na tržištu Evropske unije. Na Balkan stiže u većim količinama, a zatim se švercuje dalje u manjim pakovanjima.
Primer kako se region koristi kao distributivni centar za šverc jeste zaplena 77 kilograma heroina u Mladenovcu 2019. godine, zaplenjenog u manjim pakovanjima, a prošvercovanog iz Turske i namenjenog daljoj prodaji srpskim kriminalnim grupama.
U nekoliko policijskih akcija u poslednje dve godine otkriveno je i da se heroin iz Turske sve češće švercuje manjim brodovima, čak i jahtama, a glavne tačke za šverc su Elbasan, na glavnom putu između albanske obale, Grčke i Severne Makedonije, a zatim ka Novom Pazaru i Beogradu.
Dupla cena za marihuanu i skank
Za lokalno tržište ostavlja se manja količina heroina, uglavnom lošijeg kvaliteta, dok veća količina ove droge, i to čistije, odlazi dalje ka Zapadnoj Evropi.
Svi ovi podaci ukazuju da je Zapadni Balkan i dalje uglavnom tranzitni region, a ne tržište za švercere narkotika.
Marihuana je i dalje najprodavanija vrsta narkotika na Zapadnom Balkanu, a Albanija i dalje najveći proizvođač.
U Albaniji marihuana se prodaje po ceni od 1.200 do 1.400 evra po kilogramu, dok za višu klasu - skank cena ide i do 2.000 evra. Iz ove zemlje marihuana se dalje švercuje u nekoliko pravaca. Brodovima sve češće ka Italiji, gde cena raste na 2.000 evra.
Zatim ka Grčkoj drumskim putem preko Ohrida i Bitole, brodovima ka grčkim lukama, ali i planinskom rutom. Nakon prolaska granice Albanije i Severne Makedonije, cena u Grčkoj raste za deset odsto, na 2.200 evra za kilogram marihuane.
Kanabis koji se u Albaniji uzgaja u laboratorijama važi za jedan od najkvalitetnijih, po količini THC-a, i u Grčkoj ova vrsta marihuane može da dosegne i cenu od 2.800 evra, a u Italiji i do 3.200 evra po kilogramu.
Drugi švercerski kanal iz Albanije vodi ka regionalnom uličnom tržištu Zapadnog Balkana, zatim ka Turskoj i ka Zapadnoj Evropi.
Iz Albanije jedna ruta ide za Prizren i Gnjilane na Kosovu, gde je cena po kilogramu oko 1.300 evra za običnu marihuanu, i gotovo duplo veću za skank uzgajan u laboratorijskim uslovima.
Najznačajnija ruta vodi ka, a zatim preko Crne Gore. Tovari narkotika uglavnom idu preko Skadarskog jezera i preko Sukobina dalje na Debeli brijeg. Kod prenosa marihuane većinom se koriste automobili sa prepravljenim dnom ili se droga krije u krovnom tapacirungu, kao i u instrumental tabli. Većinu kurira predstavljaju mladi albanski bračni parovi, mada je bilo slučajeva da i stariji ljudi za dobru naknadu prenose skank, a sve kreće iz albanskog sela Lazarat koje već godinama nosi epitet fabrike za marihuanu sa godišnjom proizvodnjom od oko 900 tona kanabisa i "izvozom" narkotika u tržišnoj vrednosti, koja se procenjuje na četiri i po milijarde evra, što je čak polovina bruto društvenog proizvoda Albanije.
Najisplativiji šverc skanka u Albaniji, prema podacima srpske policije, rade četiri mafijaška klana, odnosno četiri porodice. Jedna od njih bavi se samo švercom skanka, dok ostali klanovi rade i druge ilegalne poslove, uglavnom šverc oružja i organizovanje prostitucije u zemljama EU. Jedan od ovih klanova ima i zaštitni znak na svojim pakovanjima skanka - sliku kamile, po čemu je droga poznata pod nazivom "kamila skank".
Kada je u pitanju ulično tržište u Beogradu, cena grama kokaina je od 60 do 100 evra, a cena marihuane, kada je u pitanju nabavka na veće količine, iznosi oko 1.000 evra po kilogramu za običnu "albanku", a skanka od 1.500 do 2.500 evra, u zavisnosti od kvaliteta.
Podaci srpske policije ukazuju da se iz naše zemlje najveća količina narkotika ka zemljama Zapadne Evrope švercuje transportnim kamionima.
- "Droga se švercuje kanalima koji oduvek važe za švercerske rute. U Srbiju narkotici stižu sakriveni u kamionima regularnih transportnih firmi, ali čije je poslovanje u mreži velikih narko-bosova. Na isti način i izlaze iz Srbije", kaže za "Ekspres" izvor iz MUP-a Srbije.
Podzemni tuneli
Prema podacima Ujedinjenih nacija, globalna vrednost ilegalne trgovine marihuane je 140 milijardi dolara. Meksiko je najveći proizvođač marihuane za tržište Sjedinjenih Američkih Država, a za šverc se koriste svi mogući putevi. Čak se izgrađuju i podzemni tuneli na granici ove dve države. Jedan od poslednjih otkrivenih podzemnih tunela bio je dugačak četiri stotine metara, spajao je dva ilegalna magacina s jedne i druge strane granice, a u njemu je upadom policije otkriveno 17 tona marihuane.
Pranje para ulaganjem u nekretnine
Rast cena stambenog i poslovnog prostora na Zapadnom Balkanu, a pogotovo u Srbiji, takođe je deo posledice upliva značajne količine novca od trgovine narkoticima u tržište nekretnina, što je takođe deo nekoliko trenutnih policijskih istraga.
Ulaganje u nekretnine je najpraktičniji način pranja novca od svih nelegalnih aktivnosti, a pritom je i dobra investicija, zbog stalnog rasta cena. Osim izgradnjom nekretnina, novac od kriminala, posebno od šverca narkotika, pere se i kroz preduzeća koja zahtevaju veće količine gotovine, kao što su restorani, barovi, benzinske pumpe i taksi kompanije. Nelegalno stečen novac tako se meša sa legalnom zaradom iz poslovanja i ubacuje u bankarski sistem.
Objavljeno: 22. maj 2021 | ekspres-net Tamara Marković Subota
